Реформа гимназија је неопходна, али се мора чути и мишљење запослених, јер грешке направљене у образовању скупо коштају и не могу се исправити деценијама. То је истакнуто на скупу „Гимназија за 21. век“.
Представник Форума београдских гимназија Александар Марков каже да ће први резултати започетих реформи гимназија бити видљиви већ на јесен, али да Министарство просвете није довољно времена посветило томе да се широј јавности презентују све идеје реформе.
„Сви ми запослени у гимназијама мислимо да је неопходно спровести реформу и сви ангажовани на том послу добили би нашу подршку, али морамо бити укључени да кажемо шта мислимо о томе“, рекао је Марков.
Председник скупштинског одбора за образовање Муамер Зукорлић рекао је да свима указује да грешке које се направе у образовању тешко могу да се исправе и да су последице далекосежне.
„Рекао сам и председнику Србије – ако направите промашај у економији, то можете поправити за пет-десет година. Ако направите промашај у образовању, нема вам спаса за 50 година. У то чврсто верујем“, нагласио је Зукорлић.
Потребна нам је, како је рекао, целокупна обнова свести нације, а гимназије су у том сегменту веома важне. Како каже, подржао је и дуално образовање, али су гимназије посебно важне.
„Гимназије су главна артерија из које могу да никну неки нови мислиоци, нова динамика промишљања и свести“, нагласио је Зукорлић.
Професор Филозофског факултета Алекрандар Бауцал каже да се реформом образовања Србија бави већ 18 година, али да није било неких суштинских промена и да је главни проблем непостојање континуитета.
„Ми и дан-данас не знамо каквом образовању тежимо. Са сваком владом и новим министром, чак и када је он из исте владајуће гарнитуре, ми имамо дисконтинуитет у стратешким циљевима. Тако нећемо далеко стићи“, нагласио је Бауцал.
Подсећа да највећи део буџета за просвету, чак 95 одсто, одлази на плате запослених, али да преосталих пет одсто, а то је око 50 милиона евра, није мало ако се зна каквом образовању тежимо.
„То није мало новца када би знали где хоћемо да стигнемо и када већи део тог новца не би одлазио на тужбе“, поручио је Бауцал.
Од наредне школске године ученици ће у првом разреду гимназија, осим обавезних предмета и обавезних изборних предмета, бирати два од шест понудених изборних програма.
У понуди ће бити програми: образовање за одрживи развој, примењене науке, уметност и дизајн, појединац, групе и друштво, здравље и спорт, комуникација и медијска култура.
Скуп „Гимназија за 21. век“ организовао је Форум београдских гимназија.
ТопПрес/ Извор: Танјуг