Корисници здравственог осигурања који буду позивани на скрининг прегледе, а не одазову се или не доставе оправдање за изостанак, уколико се разболе, плаћаће до 35 одсто пуне цене лечења, пише у предлогу Закона о здравственом осигурању који је стигао у Скупштину 9. јануара.
Како „Блиц“ незванично сазнаје у ресорном министарству, циљ оваквог предлога није „кажњавање“ грађана, већ намера да се подигне свест о превентивним прегледима, односно скрининзима јер је и за становништво, али и за државу најбоље да се болест открије на време и спречи.
– Најмање 65 одсто издваја се из средстава обавезног здравственог осигурања за лечење болести чије је рано откривање предмет циљаног превентивног прегледа, односно скрининга уколико се осигурано лице није одазвало ни на један позив у оквиру једног циклуса позивања, нити је свој изостанак оправдало, а та болест је дијагностикована у периоду до наредног циклуса позивања – наведено је у предлогу закона. У преводу, уколико се осигураник разболи, плаћаће до 35 одсто услуге лечења.
Према речима лекара, на позив за скрининг мамографију одазове се свака друга или чак свака трећа позвана жена старости од 50 до 69 година.
Др Љубица Мрдаковић Тодоровић, народна посланица и чланица Одбора за здравље и породицу, каже за „Блиц“ да су скрининг прегледи један од најбољих начина превенције. Велики број грађана одазвао се на бесплатне превентивне прегледе које је организовало Министарство здравља, што значи да ипак има наде да се свест људи може променити, али и навике у циљу свеопштег здравља.
– Скрининзима се испитује популација наизглед здравих људи како би се пронашли они који показују ране знаке болести или предиспозицију за настанак болести. Циљ скрининга је да се открију промене и стања, конкретно за рак, која још нису прерасла у рак, промене у предмалигној фази, када могу лако да се отклоне. Када се развије болест, постаје теже и успех је дискутабилан и није загарантован. Зато је боље спречити него лечити, а с друге стране, превентива мање кошта него лечење – објашњава др Мрдаковић Тодоровић.
Скрининзи се могу радити за масовне незаразне болести, као и код откривања кардиоваскуларних, целеброваскуларних болести, дијабетеса и код карционома различитих органа.
Србија се по смртности од рака грлића материце налази на другом месту у Европи, док је четврта када је у питању оболевање.
– Скрининг за рак грлића материце је неопходан јер за ову болест симптоми могу дуго изостати. Уколико се дође на време, излечење је стопроцентно. На скрининг треба да иду све жене од 25 до 69 година живота, јер само редовни прегледи пружају ефикасну заштиту. Код нас људи слабо иду на превентивне прегледе, јер мисле да се осећају добро и да нема потребе за тим. Као гинеколог сам имала прилику да се сусрећем са пацијенткињама које по 15 година нису дошле код лекара, а када их питам зашто, кажу ‘немам никакве симптоме’ или ‘осећам се добро’. Зато су важни скрининг прегледи јер некада се чини да је све у реду, а није – објашњава др Мрдаковић Тодоровић.
Интересантно је да Холандија и Белгија у законима имају клаузулу по којој сви који се не одазивају на превентивне прегледе морају да плаћају додатни порез.
Анализа Института за јавно здравље Србија „Др Милан Јовановић Батут“ показала је поражавајућу статистику када је реч о одазиву грађана прегледима у домовима здравља за 2017. годину. Иако је предвиђено да малишани од осме године до пунолетства на сваке две године иду на превентивне прегледе, обухват прегледане деце је око 70 одсто. У Јужнобачком округу је најнижи и износи само 54,5 одсто прегледане деце. Још је нижи обухват контролних прегледа школске деце – само 25 одсто основаца и 19 одсто средњошколаца било је на контролним прегледима, у парним разредима.
Кад је реч о одраслима, статистика је још гора. Само три до четири одсто грађана Војводине искористило је своје право на један превентивни преглед годишње, а исто је учинило само шест одсто Београђана. Ниједан округ у Србији није забележио 50 одсто прегледаних грађана.
Кад је реч о скрининг програмима, чији циљеви су да смање проценат обољења која односе највише живота, подаци су јако лоши и обухват становништва је далеко испод пожељног. Скринингом за рано откривање депресије обухваћено је само два одсто грађана у целој Србији, у свим окрузима. Скринингом за рано откривање дијабетеса у Војводини је обухваћено три одсто, а у Београду само један одсто осигураника. На раном откривању кардиоваскуларних обољења, који однос убедљиво највише живота у Србији, било је свега три одсто осигураних грађана у Војводини, а у Београду само један одсто. На раном откривању рака дебелог црева у Војводини је било свега пет одсто, а у Београду три одсто грађана који имају здравствено осигурање.
Право на превентивни гинеколошки преглед има свака жена једном годишње. Упркос томе, само око девет одсто жена је у 2017. години било обухваћено превентивним прегледом. Као што је познато, жене или не могу да дођу до услуге у неком разумном року, или одлазе код гинеколога приватно, или уопште не посећују гинеколога.
Кад је реч о раном откривању грлића материце кроз скрининг програм, обухваћено је само око осам одсто жена старости од 25 до 64 година. У овом узрасту право на скрининг жене имају једном у три године, ако су претходна два скрининга била негативна. Најмањи обухват је у Севернобачком округу – само 2,7 одсто.
Кроз скрининг раног откривања рака дојке, који подразумева преглед мамографом, обухваћено је три одсто жена од 50 до 69 година. У осам округа у Србији кроз овај скрининг није прошла ниједна жена. Стручњаци Батута наглашавају да ови подаци не обухватају прегледе који се обављају на покретним мамографима (кроз акције домова здравља) или приватно.
ТопПрес/ Извор: Телеграф.рс, Блиц