Аксентијевићи направили ракију од 50 хиљада килограма шљива: Најбоље се чува у храстовом бурету

Аксентијевићи направили ракију од 50 хиљада килограма шљива: Најбоље се чува у храстовом бурету

Топола – На врућу шљивовицу ове јесени је мирисала Топола. Ниска откупна цена воћа навела је произвођаче да сав свој род сместе у казан и потпале ватру, јер како кажу – тако им се више исплати.

„Због цене од 10 динара колико је коштала шљива на откупу ја сам одлучио да све испечем у ракију. Ове године смо имали око 50.000 килограма шљиве сорте Чачанска лепотица, она је после оне старе сорте црвењаче, најбоља за ракију“, каже Душан Аксентијевић из села Шуме.

Душан Аксентијевић, фото: РИНА

Он истиче да би ракија добро испала, са шљивом се мора пажљиво поступати.

„Водимо рачуна од како крене купљење, пази се на сваки детаљ. Мора се радити педантно, не сме имати лишћа, траве или буђавих шљива свака мора да буде чиста и здрава. Такође се мора пазити и док је ракија у бурету, храстово буре је најбоље за ракију али да не стоји дуго у њему, јер ако је ново буре а ракија у њему дуго стоји, поцрнеће и добити мирис од дрвета па може само да се баци“, рекао је Аксентијевић за РИНУ.

За добру ракију сваки је корак битан, фото: РИНА

Овај дугогодишњи воћар умеће у печењу ракије пренео је на свог сина а у посао су укључени и унуци, свако ради свој посао па је извесно да ће ракија бити врхунског квалитета.

Ракија се пече током целе јесени, фото: РИНА

„Казан у коме ври шљива после врења кроз лулу пролази пара и иде у апарат који се налази у табарци где је хладна вода и та пара се претвара у ракију. После печења ракија се сипа у дрвено буре где мора да одлежи извесно време како би добила боју од бурета. После тога ми је сипамо у прохромске судове где је чувамо до конзумирања или продаје“, објаснио је Душан.

ТопПрес/ РИНА

Храстово буре најбоље за ракију, фото: РИНА

Љута капљица се боље исплати него свежа шљива, фото: РИНА

KOMENTARI