Топола – Александра Живановић из села Божурња надомак Тополе је самохрана мајка, вредна и способна млада жена која обрађује четири хектара земље и бави се фудбалом, због тога њене комшије са правом кажу да јој ни способнији мушкарци нису равни. За њу нема тешког посла, вози трактор и ради апсолутно све послове на имању а брига о сину јој је ипак прва и најважнија обавеза.
„Добра организација је кључ сваког успеха, нарочито кад имате много обавеза. Нема времена за излежавање, већ сте активни понекад и по 20 сати дневно. Дете је увек приоритет, а затим радим све што морам. На имању имамо засаде шљиве, вишње, брескве и трешње. Од малих ногу сам уз оца научила све те послове којих има преко читаве године и ништа ми не пада тешко. Отац је имао тежи облик корона вируса, сада се још увек опоравља тако да сам све обавезе око пољопривреде преузела ја“, каже Александра.
Иако је читаво домаћинство на њеним нејаким раменима, ова жена успешно превазилази све препреке. Кад заврши обавезе у воћњаку, облачи дрес и посвећује се још једној својој великој љубави – фудбалу. Већ 25 година присутна је на терену, до скоро као играч, а сада дели правду јер је фудбалски судија.
„Фудбал је моја друга љубав, и од када знам за себе играм га, и пратим. Повреда колена ме је спречила да наставим професионално да се бавим ногометом у Првој лиги, знајући да бих због озбиљности повреде морала отићи на операцију и нисам се усудила. Али, остала сам доследна и положила испите за судију и данас сам опет на терену. До сада сам судила и Звезди и Партизану, не само локалним клубовима“, прича ова храбра и вредна жена.
Међутим, и када заврши послове у пољу, па и на фудбалском игралишту ту се њен радни дан не завршава. Александра скида свој дрес и одлази у кафић у ком ради као конобарица.
„То је особа која може послужити као пример осталима. Сви јој се диве како успе све да постигне, и често за њу можете чути да је „жена, мајка, краљица“. Ко год је упозна одмах се види колико је пожртвована, првенствено за своју породицу, а затим и у пољопривреди и на фудбалском терену. Кад год је видимо она је у неком послу, сваки њен минут је испуњен“, каже Александрин комшија.
И нема сумње да су жене на селу и те како вредне и способне, за њих нема одмора а нејаке женске руке у стању су да одраде и тешке физичке послове.
ТопПрес
