Наши преци су можда држали лисице као куц́не љубимце много пре него што су домац́и пси дошли на сцену, показало је археолошко истраживање у Јужној Америци. Налази су показали да су се лисице поштовале до те мере да су биле сахрањиване поред њих, пренео је BBC.
Научници су били изненађени када су пронашли лисицу закопану у људском гробу старом 1.500 година у Патагонији у Аргентини и сматрају да је највероватније објашњење да је лисица била веома цењен сапутник или куц́ни љубимац.
ДНК анализа показује да је животиња вечерала са праисторијским ловцима сакупљачима и налазила се унутар њиховог станишта. Иста врста лисице пронађена је у много старијем гробу у другом делу Аргентине пре скоро деценију. Можда је и она била и куц́ни љубимац, али њена исхрана није анализирана.
Лисица, која носи научни назив, Дусицион авус, била је средње величине и тешка 10-15 килограма. Изумрла је пре око 500 година, неколико стотина година након што су домац́и пси стигли у Патагонију.
Истраживање је спроведено у сарадњи са др Синтијом Абан са Института за еволуцију у Мендози, у Аргентини и објављено у часопису „Ројал сосајати опен сајенс“.
ТопПрес/ Извор: euronews.rs