Топола – Традиција производње вина у Винарији Арсенијевић датира још са почетка 20. века, када је 1903. године краљ Петар Карађорђевић основао венчачку виноградарску задругу коју су чинили произвођачи вина и грожђа из околине Тополе. Током свих тешких година за виноградарство генерације Арсенијевића нису дозволиле да пропадне труд њихових предака, па су се од 2004. године потпуно окренули производњи грожђа и од 2013. године и производњи квалитетних вина.
„Имамо 12 хектара сопствених винограда, од сортимента су заступљени мерлот, каберне совињон, совињон бланк, шардоне, мускат хамбург. Први пут ове године нам је стигао на род виноград засађен аутохтоном сортом прокупац. Наши виногради су на надморској висини око 330 метара што је неки просек, сви засади се налазе на различитим локацијама, на различитим типовима земљишта тако да добијамо грожђе које у себи садржи доста различитих арома. Конкретно, совињон бланк на неким нашим парцелама које се беру раније развија перизинске ароме, док на другим парцелама које беремо касније на осунчаним странама развијају тиолске ароме, када спојимо те две бербе добијамо један комплексан совињон бланк и то је један од разлога због чега наше бело вино носи ознаку врхунског вина са географским пореклом“, каже за ТопПрес Немања Арсенијевић, винар из Винче.
Арсенијевићи на свом имању користе модерну опрему и савремену технологију да би произвели врхунска вина, међутим поред опреме акценат се ставља на виноград и сваком чокоту се приступа посебно. Овај млади винар на свом имању поседује винарију капацитета до 20.000 литара. Како каже, у наредним годинама планира да прошири капацитете за још 10.000 литара. Своја вина пласира за сад само на домаћем тржишту.
„Дегустациона сала нам је капацитета неких петнаестак места, тако да смо имали редовне винске туре како домаћих тако и иностраних туриста до марта ове године. Због целокупне ситуације око вируса то је стало, иначе смо имали госте из Пољске, Русије, Тајланда, САД, Мексико. Сви гости који долазе у Београд а желе да пробају добра вина долазили су у Шумадију а приликом посете осталих винарија у овом крају боравили су и код нас. С обзиром на то да имамо углавном интернационалне сорте са којима су углавном упознати, јако им је занимљиво да виде и уоче какав потенцијал има Шумадија као регија и колико добре резултате постижемо са тим сортама, тако да можемо да се сврстамо раме уз раме са водећим светским регијама које се баве производњом истих сорти као и ми“, прича овај винар из Винче.
Година за нама била је тешка за виноградаре, доста падавина и мало сунчаних дана утицали су на квалитет грожђа, док је епидемија коју изазива вирус корона смањила продају вина.
„Имали смо јако ниске приносе ове године, али смо успели да извучемо од 800 до 900 грама по чокоту. Ово је посао у коме је обрт новца јако спор прво се чека грожђе да стигне на род па потом вино, па наплата. Винско тржиште у Србији је прилично неразвијено, потрошња вина по глави становника је јако ниска. Ако се поредимо са земљама региона имамо одличан квалитет, све више винарија се отвара и све раде на квалитету. Од нашег рада, економску корист ће осетити наредне генерације“, сматра Арсенијевић.
За виноградаре нема одмора и у винограду и у подруму ради се скоро целе године. Тек што је завршена прерада, наставља се интензиван посао у подруму, а потом се креће у резидбу која траје до краја фебруара.
ТопПрес
