Топола – Далеке 1903. године, произвођачи грожђа и вина, удружили су се у прву виноградарску задругу у Србији, која је основана у селу Бања. Тадашња замисао била је да сво грожђе које се произведе стигне на једно место и да се од њега производе квалитетна вина. Ова задруга била је понос Краљевине Југославије, а вина су продавана и у Западној Европи и Америци. Чланови те задруге били су и винари из породице Аврамовић који су своју технику узгајања преносили с’ колена на колено, да би њихов потомак Бранислав сада наставио породичну традицију.
„Не само моја породица већ и винари из овог села баве се том производњом сигурно око 200 година, мада право винарство почиње почетком прошлог века оснивањем Венчачке виноградарске задруге. Између осталих и моји преци су били оснивачи те задруге а иначе били су виноградари и превасходно су се бавили производњом грожђа док се задруга бавила производњом вина. Имали су веће површине, углавном сортимента намењеног преради и по неким списима још далеких тридесетих година биле су винске сорте, траминац, совињон блан, семињон. Када сам ја почетком овог века почео да се бавим овим послом и да наставим ту породичну традицију, обнављао сам тај сортимент винове лозе. Углавном пре неких 15 година је почео и тај интензивнији развој виноградарства на овом нашем локалитету“, каже за ТопПрес Бранислав Аврамовић, винар из села Липовац и власник винарије ДеЛена.
Како је ово породична винарија годишња производња је око 30.000 килограма грожђа из сопствених винограда, док се у вино преради негде око 15.000 литара. Као и већина винара и Аврамовић је задовољан овогодишњом производњом и очекује висок квалитет вина.
„Поседујем пет хектара винограда, сорте совињон блан, семињон, траминац, мерло и малбек. Правимо вина из сопствене производње грозђа, на тржишту имамо три бела, једно розе и два црвена вина. Свака година је специфична па тако и ова касније је почела вегетација онда током лета смо имали неколико јачих топлотних удара по 15 дана високих температура, али генерално релативно добра година. Бела вина показује се да ће бити добра вина али је то још тешко рећи.
Купци или конзументи су добри познаваоци вина они препознају преданост рада у винограду да се ту раде мање серије вина у контролисаним условима. Већина вина има географско порекло које им гарантује и сама држава и министарство и то се препознаје и враћају се поново и купују наша вина“, наглашава овај виноградар.
Бранислав је наставио породичну традицију узгоја винове лозе, па су очекивања да ће његовим стопама кренути и наследници. Мишљења је да је виноградарство захтеван посао и да је за то потребно доста рада, труда и одрицања.
„То је дугачак посао, инвестициони процес дуго траје, држава је посветила пажњу овом сектору јер је немогуће за кратак период очекивати брз развој винарства. Производња која се одвија под отвореним небом, пуна ризика, вино је осетљиво, тражи велику пажњу, љубав, мала не брига довешће до пропадања читавог рода и производње. Зато то није посао за некога ко би то посматрао као бизнис, ако се улази у овај посао мора се бити потпуно предано томе“, закључује власник винарије ДеЛена из Липовца.
Он истиче да држава доста помаже ову грану пољопривреде и да је та помоћ веома битна за младе који желе да гаје винову лозу. Предан рад али и богато историјско наслеђе доказ су квалитета вина из ове винарије која су своје купце пронашла и на америчком тржишту.
„Тржиште нам је углавном Београд, хотели, ресторани. Задњих неколико година извозимо вина и за Америку а део годишње производње пласирамо кроз саму винарију, тзв. продаја на прагу, кроз дегустације, винске туре, вински туризам“, наглашава Аврамовић.
ТопПрес
