Топола – Кроз историју виноградарства производња вина се доста променила. Раније су узгајане сорте које су биле веома отпорне на болести и штеточине па је самим тим њихово гајење било доста лакше. Из године у годину засади су се ширили а старе сорте смењивале су нове које су захтевале и другачији систем гајења. Иако се производња осавременила, и већину послова у винограду су замениле машине, ипак су неки радови и даље не замисливи без људске руке. Резидба винограда и берба грожђа само су неке од виноградарских операција које се не могу извести без ангажовања човека. Виногради винарије „Александровић“ из Винче простиру се на око 80 хектара и да би се обавила берба грожђа потребно је упослити око 20 радника,
„Тренутно беремо сорту каберне совињон, све иде по плану, квалитет грожђа је на задовољавајућем нивоу иако због суше је за око 10 одсто смањен принос. Иначе, принос варира зависно од сорте, код црвених вина гроздови су ситнијих бобица, око килограм до килограм и по је принос по једном чокоту. Да би то постигли морамо одрадити редукцију приноса, а за то су нам неопходни радници, они су најважнији као и сезонска радна снага без које нема бербе грожђа. Нешто се одради машински али већину послова раде радници, почетком децембра је резидба и траје око месец дана након тога везивање лукова и у мају када лоза креће да расте тад се ради лачење, дефолијација, заламање, заштита и касније берба. На наших 84 хектара нема стајања, 15 резача и стално запослени радници као и сезонци, минимум 20 радника нам треба да би целокупан посао обавили“, изјавио је за ТопПрес Стеван Прибановић, заштитар у винарији Александровић.
Да би се добило грожђе задовољавајућег квалитета у сваком винограду мора се одрадити правилна хемијска заштита.
„Током вегетационе сезоне најбитнији су временски услови и свака година захтева посебну заштиту. Ми ништа не препуштамо случају, код болести као што су племењача, пепелница, заштита углавном иде на 7 до 10 дана, зависно од падавина, најмање 10 заштита буде а некада и више. Раније су старе сорте захтевале мање хемије, поскупела је производња али је и бољи квалитет грожђа и вина“, каже Прибановић.
Према речима заштитара радници у винограду су ангажовани и на редукцији приноса. Тај посао подразумева да се не дозвољава да чокот прероди и да на њему буде вишак гроздова. Такође, током извођења бербе не иде сваки грозд за прераду и вино, већ се и тад мора посебно водити рачуна.
„У просеку 80 одсто грожђа иде у прераду, неких 20 одсто ми остављамо и то је секундарно грожђе које се не бере и доста је киселије. Такође се дешава да има трулежи од кише, то се одбаци, берба се мора радити пажљиво јер свака грешка утиче на даљи ток прераде. Ове године, квалитет је добар иако је било оштећења од града очекујемо да ће бити принос до пет тона“, рекла је Наташа Станимировић радница винарије Александровић.
Иначе, виногради винарије Александровић простиру се на око 80 хектара на три различита потеза на свега пар километара од саме винарије. Поред аутохтоних сорти засађене су беле и црне међународне сорте као што су Совињон Бланк, Кабернет Совињон, Мерлот, Мускат Хабург и друге.
ТопПрес
