Индустрија цвећа у свету је грана од 200 милијарди долара, па иако и у Србији ова производња бележи раст, ипак се цвећа углавном сетимо пригодно – пред Дан жена – 8. март.
Секретар Удружења за пољопривредну производњу и прехрамбену индустрију ПКС Александар Богуновић за Танјуг каже да трговинска размена цвећа на светском нивоу прелази 200 милијарди долара са стопом раста и до 10 процената, док је наш резултат у размени са светом 15 милиона евра и бележи раст.
„Србија последњих година бележи и раст површина под цвећем, претпоставка је да те површине прелазе и 500 хектара, а поред тога на око 600 хектара постоји плантажно гајење цвећа“, рекао је Богуновић.
У структури размене са светом Србија извезе за четири милиона евра, а увезе за 11 милиона евра.
У српском извозу више од 40 процената је резано цвећа, следе украсно биље, а извозимо и садни материјал. Највише нашег цвећа стигне у земаља Европске уније.
Најзначајнији спољнотрговински партнер код цвећа за Србију је Холандија од које највише и увозимо, а српско цвеће стиже и у Пољску, Немачку, Словенију и Руску федерацију.
„Највише садног материјала увозимо за лале, нарцисе, зумбуле и орхидеје, од резаног цвећа највише увозимо руже па орхидеје, хризантеме и љиљане“, каже Богуновић и додаје да највише извозимо резано цвеће, пре свега руже.Произвођача цвећа у Србији највише је на простору западно од Београда, на северу Војводине, а расадничарске производње је највише око Крушевца и Трстеника.
ТопПрес/ Извор: Танјуг