Српска православна црква и њени верници данас прослављају Светог Алимпија Столпника. Овај светац у посту и молитви на стубу провео је више од пола века.
Иако празник Св. Алимпија није заповедан, а тиме и нерадан за вернике, његов култ је распрострањен код Срба и слави се као крсна слава.
Овом свецу посвећени су и неки храмови. У нашем народу овај дан се у неким крајевима назива и Свети Ђорђе Алемпије. То је зато што се тога дана слави спомен освећења два храма Св. великомученика Георгија, у Русији и у Грчкој. Народ је култ оба светитеља сјединио у један.
Свети Алимпије Столпник је хришћански аскета из 7. века. Рођен је око 522. године у побожној породици у Андријанапољу у Пафлагонији и још као мали је био предат на службу Богу, служивши као ђакон андријанапољског епископа Теодора, који га је и научио Светом писму. Иако је био вољен од свих, увек је тражио начина да буде сам.
Алимпије је желео да живи у молитви и усамљеништву па се повукао на једно грчко гробље поред града Пафлагоније, од којег су људи бежали због демонских привиђења. Ту се настанио на једном стубу (столпу), и на њему на хладноћи и врућини, у посту и молитви, провео већи део живота (према хришћанском предању око 53 године). Због тога је назван столпником. Ни подсмех људи, ни искушења нису га могли одатле померити.
Најзад, после неког времена, људи су почели да га поштују и да му долазе ради утехе, поуке и исцељења. Око његовог стуба подигнута су два манастира, један мушки и један женски.
У женском манастиру живеле су Алимпијеве мајка и сестра, а он је са свог стуба, примером и речима, указивао људима пут ка спасењу. По предању, Алимпије је живео 120 година и упокојио се 640. године у време цара Ираклија. Од његових моштију сачувана је глава у Котломушком манастиру у Светој гори. Сматра се једним од три велика столпника, поред Симеона Столпника и Данила Столпника.
ТопПрес/ ГЗС