Ваведење је успомена на догађај записан у Јеванђељима када је Богородица, у пратњи својих родитеља Јоакима и Ане, ступила под сводове Јерусалимског храма.
Према хришћанској легенди, увођењу (ваведењу) Богородице у храм осим њених родитеља, који су се заветовали ако добију пород да ће дати дете у храм, присуствовала је многобројна родбина и пријатељи који су три дана путовали од Назарета до Јерусалима.
На вратима храма дочекао их је старац Захарија – отац Јована Претече, који је Марију увео не само у храм, већ и у део назван Светиња над светињама, у који је могао да уђе само првосвештеник.
Она је тамо остала девет година. Увођење девице Марије на место за првосвештенике и поступак Захаријин у хришћанству се тумачи као део пророчанства о доласку Спаситеља.
Након упокојења њених родитеља Јоакима и Ане, свештенство је одлучило да Марију уда за 80-годишњег удовца Јосифа, који је већ имао одраслу децу.
Према предању, тиме су задовољени строги прописи који не дозвољавају да девојка остане девица до краја живота, већ је свака морала да се уда.
Марија је живела у Јосифовој кући као што је живела у храму па је, по хришћанској легенди, она била прва монахиња – она која је живот завештала Богу.
Према веровањима у источној Србији, на данашњи дан на основу времена могуће је предвидети род усева – ведро небо значи и добре усеве.
Овај празник славили су и сточари који тог дана, како кажу веровања, нису узимали у руке маказе, српове или косе.
Ваведење је празник Богородице коју највише поштују жене јер се она сматра њиховом заштитницом.
Према предању, на данашњи дан, Пресветој Богородици се моле нероткиње како би добиле пород.
ТопПрес/ ГЗС