Климатолог Владимир Ђурђевић изјавио је данас да је март ове године топлији за око три степена Целзијуса у односу на просечне мартовске температуре, као и да ће друга половина марта бити топлија од прве која је иза нас.
Ђурђевић је у разговору за Танјуг истакао да ће се наставити тренд неуобичајено топлог времена за ово доба године, као и да је то последица климатских промена за које одговорност сносе људи.
„Ми смо као глобално друштво повећали концентрацију угљен-диоксида у атмосфери за 50 одсто. Угљен-диоксид је други најважнији гас и да га нема у атмосфери наша планета би била хладнија за око 10 степени, а просечна температура би била блиска нули. Наше додавање угљен-диоксида у атмосферу уствари појачава ефект стаклене баште и планета постаје све топлија“, објаснио је Ђурђевић.
Анализе су, према његовим речима, показале да је 2023. година била најтоплија година за целу планету, као и да је сваки месец појединачно до сада био најтоплији.
„Планета је у просеку топлија за око 1,2 степена него што је била на почетку Индустријске револуције средином 19. века“, нагласио је Ђурђевић.
И, лако је навео, не постоји могућност да клима икад више буде као што је била средином 20. века.
Ђурђевић је нагласио да нас, услед климатских промена, очекују све топлија лета са температуром до 40 степени Целзијуса, као и да је наш регион рекордер у порасту просечних летњих температура.
„У прошлости је број топлотних таласа био један или ниједан. Обично је требало да се сачека неколико година да би се десио топлотни талас, а ми на нашим просторима тренутно сваког лета имамо три до четири топлотна таласа“, казао је Ђурђевић.
Топлотни таласи су, према његовим речима, велика претња за јавно здравље, јер је забележено да током њих долази до озбиљних компликација код хроничних болесника и старих особа, као и до превремених смрти.
Глобални атмосферско-океански феномен који настаје услед флуктуација праваца ветрова и температуре воде у тропском делу Тихог океана Ел Нињо почео је да слаби, а Ђурђевић каже да ће то допринети смањењу пораста температура, али и да неће доћи до заустављања глобалног загревања.
Докторка Милијана Балевић из Института за кардиоваскуларне болести Дедиње рекла је за Танјуг да се 40 одсто условно речено, здравих особа сматра метеоропатама, а да поред њих, на температурне промене, реагује и 80 одсто хроничних болесника.
„Приметили смо у клиничкој пракси, када се време овако мења, да се чешће јављају срчани болесници који су на терапији и наравно након прегледа одлучујемо се за одређену корекцију терапије“, поручила је Балевић.
Према њеним речима, људи треба да створе адаптационе механизме који би се на овакву промену времена активирали.
Докторка грађанима саветује медитеранску исхрану и умерену физичку активност, која подразумева шетњу од 30 до 40 минута дневно, темпом који особа сама себи прилагођава.
„Добар сан је такође важан и то првенствено спавање између 22 сата и 02 сата када се лучи мелатонин који нам даје бодрост за следећи дан“, казала је Балевић.
Додала је да је контрола стреса такође од изузетне важности за функционисање организма.
„Овакве временске прилике на првом месту утичу на наш централни нервни систем. Долази до смањене концентрације, раздражљивости, поспаности. Ти симптоми ометају функционисање током дана и то су те метеоротропне реакције које су нормалне“, рекла је она.
Међутим, код пацијената који имају неку хроничну болест, може доћи до погоршања, у смислу варијације притиска, болова у грудима, гушења, прескакања у раду срца и они би требало да се обавезно јаве лекару, поручила је Балевић.
ТопПрес/ Извор: Танјуг