Климактолог Владимир Ђурђевић рекао је данас да из године у годину можемо очекивати све више топлих дана током целе године и додао да регион Југоситочне Европе има рекордни пораст летњих максималних температура.
„Наш регион је апсолутни шампипон на целој планети по расту температура, тако да у будућности можемо да очекујемо значајно повећање врелих дана у току лета, као и топлих таласа и њихове дужине. У летњем делу године имаћемо високе температуре које ће бити све чешће „, рекао је Ђурђевић за Танјуг.
Додаје да је тренутно топло време у ово доба године једна од последица климатских промена, између осталог, пошто се цала планета у просеку загрева.
„То не значи да је сваке године топлије него претходне или да је сваког дана топлије него претходног, али у просеку имамо више температуре током свих годишњуих доба , па и током зиме“, рекао је климактолог.
Каже да последњих неколико година одликују неуобичајено високе температуре за зиму и изостанак снежног покривача .
„Снега је раније било и у новембру, а сада га нема у прогнозама ни на видику крајем децембра и у првој половини јанара и то је последица тога што живимо на топлијој планети него раније“, наводи.
Прогнозира да ће се стање погоршавати у том смислу, те да ћемо бити све више сведоци топлих и благих зима, а све мање ћемо имати зиме које су биле уобичајене у прошлости.
„Последице су разне у случају изостанака снежног покривача, што, између осталог доводи до промена у хидролошком циклусу. Формирање снежног покривача значи стварање резервоара воде који током пролећних месеци служи да се речна корита пуне водом и због тога што он изостаје зими, у току лета раније почињу периоди када у коритима има мање воде него што би требало“, истиче Ђурђевић.
Додаје да се не може очекивати да се зима помери на касније месеце.
„Периоди када можемо да очекујемо они класичну зиму из прошлости ће бити много краћи у току године. Вероватно ћемо у будућности имати периоде када ће бити снежених покривача и хладноће, али то неће обухватати период од три, чеири месеца у току године него ће тај перод бити знатно краћи“, наглашава.
Додаје да ће права зима у будућности моћи да се очекује крајем јануара и почетком фебруара.
„Навићићемо се на то да снега нема у новембру и децембру када је ранијих година био уобичајен“, каже Ђурђевић.
Говорећи о томе да ли долазимо до ситуације када нека годишња доба нестају , као што су пролеће и лето, он каже да је такозвани нестанак годишњих доба већ забележен , јер у току године имамо више топлих дана него што смо имали раније.
„Ако гледамо дане који личе на лето, када су температуре више од 25 степени таквих дана у Србији у просеку има између 20 и 30 више у односу на раније године, а имамо и екстреме године када их има и више од 30 у односу на неке претходне периоде. Добили смо месец дана више лета и ако лето није астрономски у смислу нашег осећаја и временских прилика ти периоди личе на лето“, истиче.
Каже да јасна диференцијација међу годишњим добима све теже уочљива.
„Лето је појело по мало пролећа и по мало јесени. Годишња доба нису више тако јасно диференцирана, пошто имамо у току зимских месеци време које више личи на праву јесен“, истиче Ђурђевић.
ТопПрес/ Извор: Танјуг