У Србији више од две милијарде пластичних кеса годишње заврши на отпаду, речено је данас на конференцији поводом укључивања једног од највећих домаћих трговинских ланаца ДИС великој акцији Привредне коморе Србије за заштиту животне средине.
ДИС је почео да наплаћује биоразградивих пластичних кеса у свим малопродајним објектима на територији Србије.
Цена једне кесе ће у ДИС- у износити два динара и та компанија је донела одлуку да од сваке продате кесе половину новца, односно један динар, донира у хуманитарне сврхе, рекао је комерцијални директор компаније ДИС Иван Шулеић у централи ДИС-а у Крњеву.
„Новац који прикупимо од продаје биоразградивих кеса биће дониран породилиштима у Смедеревској Паланци, Краљеву и Вршцу, како би помогли установама које су најзначајније за развој наше земље“, рекао је Шулеић.
ДИС се у акцију укључио 17. августа и тако подржао иницијативу ПКС о укључивању трговинских ланаца у акцију заштите животне средине наплатом биоразградивих пластичних кеса у малопродаји.
Шулеић каже да је потрошња кеса на месечном нивоу пре почетка наплаћивања износила између 2,2 милиона до 2,4 милиона кеса.
„Надамо се да ћемо са наплатом ту бројку смањити за милион до 1,1 милиона кеса“, додао је он.
Секретар Удружења за трговину Привредне коморе Србије Жарко Малиновић је рекао да је у нашој земљи просечна дневна потрошња седам кеса из супер маркета по глави становника, као и да на годишњем нивоу то укупно буде више од две милијарде кеса.
„Просечан рачун је 450 динара, па да ли реално имамо потребу за тих седам кеса дневно“, запитао је Малиновић.
Он је казао да је наплата кеса најефеикаснији начин да се смањи њихова употреба и да је већ сада употреба кеса код трговаца који су почели да их наплаћују смањена за 50 до 60 одсто.
„Циљ је да њихову употребу смањимо за 70 одсто“, рекао је Малиновић додајући да трговци на тим кесама не зарађују већ да их усмеравају у хуманитарне активности. Малиновић истиче да треба едуковати грађане, како би што више користили корпе и цегере, уместо пластичних кеса.
Наводи да је ПКС посвећена унапређењу законодавног оквира у области заштите животне средине, као и да комора едукује привреднике у том смислу.
„Законска решења често нису добра, на пример, имате еко таксу на увоз аутомобила. У пракси се дешава да када ДИС увезе то возило мора да плати еко таксу, док када физичко лице купује аутомобил то не уради иако је по закону обавезно. Зато што је такво законско решење да се еко такса плаћа на кварталном нивоу. Зато смо тражили да се та такса плаћа приликом регистрације или увоза аутомобила“, истиче Малиновић.
Каже да ПКС покушава да реши и проблем високих накнада за одношење комуналног отпада, нарочито код малих продаваца.
ТопПрес/ Извор: Танјуг