Компаније су упозориле да еколошка такса у овом тренутку ствара велики трошак, јер у цени појединих производа учествује и до шест процената, као и да се део новца од таксе не враћа у рециклажну индустрију већ завршава у сивој зони.

У питању су представници пиротског Тигра, крушевачког Трајала, Купертајерса ( Cooper Tyres and rubber ), Еликсира из Прахова, Еликсира Енерџи, Балкан прогреса, Купер стандарда ( Cooper Standard ) и Гума центра.

На стручном скупу о одговорности произвођача према животној средини када је у питању третман отпада у организацији Удружења за хемијску, гумарску индустрију и индустрију неметала и Центра за циркуларну економију ПКС и у сарадњи са компанијом Трајал на Јастрепцу, представници компанија указали су на недостатке постојећег законског решења које се примењује већ 10 година, посебно када је у питању висина еколошке накнаде коју плаћа произвођач.

Нови систем треба да буде једнако обавезујућ за све учеснике на тржишту Србије, а новац прикупљен од еколошке таксе требало би да буде коришћен за нове инвестиције и модернизацију технологија.

Ефикаснији, инвестициони систем управљања отпадом, омогућио би да у продуженом веку производа, само од отпадне гуме, на пример, настане стотину нових производа. На тај начин, у индустријској симбиози, отпад великих индустрија постаје сировина за мале бизнисе у гумарској индустрији, каже Синиша Митровић, руководилац Центра за циркуларну економију ПКС.

Гумарска индустрија Србије, која има веома висок развојни потенцијал и окупља водеће извознике, новим кинеским и и јапанским инвестицијама компаније Шандонг Линглонг ( Shandong Linglong Tire ) и Тојо тајерс ( Toyo Tires ), али и ширењем производње домаћих произвођача, премашиће један одсто учешћа у укупној светској производњи пнеуматика у свету. Компаније су спремне да инвестицијама подрже реализацију решења заснованих на принципима циркуларне економије како би се гума као сировина вратила у производњу, истакао је секретар Удружења за хемијску, гумарску индустрију и индустрију неметала ПКС Драган Стевановић.

Отворено је и питање продужене одговорности произвођача за производ који употребе постаје отпад, такозване шеме колективних оператера.

Колективни оператер, а према једном од модела то је компанија у власништву индустрије, бавио би се организацијом система сакупљања гума и повезивањем учесника на тржишту, решио проблем контроле третиране гуме, отпада који рециклери не желе да преузму јер не виде свој интерес, смањио трошкове произвођачима и омогућио већу новостворену вредност, рекао је директор Гумацентра Александар Пикула.

У Србији се годишње генерише око 1.000 тона отпада само од батерија, а не постоји сакупљање те врсте отпада.

Како је наведено у саопштењу ПКС, озбиљан проблем представља третман опасног отпада, и стога је у новој деценији неопходно направити стратешке промене у увођењу модела продужене одговорности произвођача и нове одговорности за штету учињену према животној средини.

Став ресорног министарства је да су неопходне инвестиције, али и добра решења за што квалитетнији редизајн постојећих законских решења, пре свега, Закона о амбалажи и амбалажном отпаду и Закона о управљању отпадом из 2016. године, у складу са европским прописима.

Циљ је решавање изазова третмана индустријског отпада и веће коришћење нуспроизвода за нову производњу.

Учесницима скупа “Увођење модела продужене одговорности произвођача и колективног оператера у гумарској индустрији” међународни експерт путем видео линка представио је и решења третмана отпадних гума “Мишелина“ у Мађарској, а било је речи и о чешком, словачком и словеначком моделу.

ТопПрес/ Извор: Танјуг