Ни прва класа се још увек не купује, па у хладњачама чека купце, фото: ТопПрес

Неколико хиљада тона српске јабуке због рата у Украјини не може у Русију, која је прошле године била главни увозник овог нашег воћа.

Привредна комора Србије (ПКС) зато прави листу могућих алтернативних тржишта, а тренутно њено представништво у Израелу тражи начин за улазак српског свежег и смрзнутог воћа у ту земљу.

Србија је лане у Русију извезла јабука у вредности од близу 81 милион долара, што је било 70 одсто укупног извоза овог воћа. Само једна пољопривредна задруге из Сланкамена тренутно у хладњачама има око 2.500 тона јабука које је требала да извезе на то тржиште. Због рата, међутим, уместо у Русију два шлепера са 40 тона јабука отпремили су за Индију, али проблем је што брод до те земље путује око 30 дана.

У потрази за алтернативом, домаћи воћари “гледају” ка тржиштима Евроазије или Африке, али како за “Блиц” прича Данијела Стрижак, помоћник директора сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију ПКС, тешко је сада наћи алтернативу за тржиште на којем се пословало по принципу споразума о слободној трговини, а то је Русија.

Египат је, на пример, један од пет навећих увозника јабука у свету и улазно тржиште за велики део афричког континента, али када се погледају царинске стопе јасно је да ми нисмо конкурентни на том тржиту. ЕУ у Египат извози са нултим царинским оптерећењем, конзументи су навикнути на њихов производ и нема разлога да у светлу новонастале ситуације јабуку плаћају скупље – објашњава наша саговорница, додајући да арапска тржишта, сем великих количина, траже и континуитет, односно, “желе да имају јабуку и у јануару и марту и септембру”.

Србија, како каже, за све врсте воћа које је извозила у Русију, од јабуке и крушке, до брескве, трешње и шљиве, има могућност извоза на друга тржишта, али је основно питање како сада доћи до њих?

Ово је ситуација када се излази из зоне комфора, јер су наши привредници навикли да тргују са ЕУ, Русијом и регионом. Већ сада се показују колико су трошкови извоза за Русију већи, јер се не може преко Украјине, а можете замислити колико би били већи за нека даља евроазијска тржишта. Треба нам добра стратешка анализа, да се идентифкује мањи број тржишта, не више од пет, а онда да се на њима ради – сматра Данијела Стрижак.

На тржиштима Евроазије ПКС своја представништва, поред Москве, има још у Израелу и то је могућа шанса за домаће произвођаче воћа.

Царине за Израел у извозу свежег и смрзнутог воћа су и даље високе и ту имамо проблем поготово са Пољском, која на њихово тржише извози без царинског оптерећења. Међутим, у светлу новонасатале ситуације, а на основу информација са којима ми располажемо, Влада Израела је да би смањила притисак на своје становништво које се суочава са високим ценама свежег и смрзнутог воћа и поврћа, олакшала услове за увоз. Наш директор представништва у Израелу информисао је о томе наше произвођаче и већ је сарадња понуђена изарелској страни, па ћемо видети како ће се то завршити – истиче Данијела Стрижак.

ТопПрес/ Извор: Блиц бизнис, Предраг Вујанац