Топола – Ненад Глишић из тополског села Шуме остао је на селу и бави се пољопривредом баш као што су и његови родитељи читавог живота радили. Како каже, није лако али не каје се што је остао на очевом прагу и што сваки дан проводи у пољу. С поносом истиче, да је његов млађи наследник остао са њим на селу и заједнички обрађују неколико хектара земље.
„Средња генерација се гаси, нису на селу, нема нас пуно, гасе се домаћинства, тешко ми падне када немам са ким да попричам и да се дружим, некада је све било другачије. Имам два сина, старији је завршио факултет и остао у граду а млађи је завршио средњу пољопривредну и остао је овде самном. Волимо пољопривреду, бавимо се воћарством, виноградарством и цвећарством и заједничким снагама ћемо одржавати имање и наставити да радимо пољопривреду“, истиче Ненад.
Према његовим речима у селу се старије становништво углавном бави сточарством и ратарством, док су млађе и средње генерације које су остале у Шумама своју будућност виделе у воћарству и виноградарству.
„Пољопривреда у мом селу живи и не живи, млади углавном одлазе, ретки су који остају, зато што тржиште није загарантовано и великог просперитета нема као што нема и велике зараде.
Сточарство, ратарство је заступљеније док има неколико домаћинстава где се гаји воће, винова лоза“, прича овај пољопривредник.
Он наглашава да се подижу нови засади воћа и да српски сељак види будућност на селу али да би се млади све више посветили пољопривреди потребно је предузети одређене мере.
„Наши домаћини доста лутају у пољопривредној производњи, сади се разно воће и није тешко засадити, али касније наступа проблем. Тржиште није сигурно, једне године је добра цена и тражи се одређено воће а следеће године је цена ниска и нико неће, због тога ниједна култура не доноси сигурну зараду и принуђени смо да сваштаримо да би поклопили губитак са друге стране. Држава треба још више да стане иза пољопривредника, да га заштити, да му помогне и онда ће бити лакше“, мишљења је Ненад.
У његовој пољопривредној производњи доминира винова лоза а овај искусан виноградар наглашава да је иза њих једна од тежих година када је ова култура у питању.
„Било је пуно кише у фазама када није требала, доста болести, винова лоза не воли доста кише. Ипак ми смо остварили пристојан род и квалитет, цена солидна, имали смо око 10 тона прве класе коју смо продавали по цени од 170 до 200 динара“, каже Ненад.
Он додаје да је из године у годину све теже пронаћи раднике сезонце па је то још један проблем са којим се пољопривредници суочавају.
ТопПрес
