Годишње се у свету појави 50 нових психоактивних супстанци

Годишње се у свету појави 50 нових психоактивних супстанци

Подаци у Србији показују да је чак 59 одсто младих између 15 и 30 године понуђено дрогом, изјавио је извршни директор Мреже за политике према дрогама у Југоисточној Европи Милутин Милошевић и навео да се годишње у свету појави 50 нових психоактивних супстанци.

„Нажалост, много је више начина да младе ‘навучеш’ на дрогу него да им помогнеш. У данашњој култури, музици, филмовима свуда су психоактивне супстанце. То је постао начин живота. Алкохол, дуван и дроге су свуда унаоколо, то је данас много више од притиска околине, то је начин живота“, рекао је Милошевић на ТВ К1.

Он је указао и да је најштетнија супстанца од свих, алкохол, који је на скали штетности до 100, на 74. месту, а та штетност се мери по утицају на особу и њену средину.

„Алкохол највише штете наноси људима око особе која га користи, јер је најчешћи узрок саобраћајних несрећа и породичног насиља. Након алкохола следи хероин. Дуван је шести, а канабис осми. Алкохол и дуван су званично дозвољени али за младе постоје рестрикције, међутим, ми смо мајстори да избегнемо све законске норме“, каже Милошевић.

Према његовим речима, Србији су неопходни механизми помоћу којих ће почети да се тестирају дроге које млади користе у клубовима и на великим фестивалима.

„Безбедносни систем не може да обезбеди да дроге нема. Али, морамо да помогнемо деци тако што ћемо знати шта је то што користе и да потом разговарамо са њима о томе. У већини западних земаља овакав начин рада даје ефекте јер се смањује смртност“, рекао је Милошевић.

Додао је да они који користе дроге имају проблем, па се мора наћи начин да им се помогне, а рестриктивни приступ их само удаљава од решавања.

Каже и да су родитељи данас у веома тешкој ситуацији, јер се боре за егзистенцију, неретко раде и два посла, и поручује да треба да разговарају са децом, буду ослонац једни другима, уз поверење.

Каже и да млади 85 одсто информација о дрогама добију у школи, те да би требало са родитељима о томе разговарају, у кући.

„Форсирајте их на активности у којима ће живети здраво – хорови, културно-уметничка друштва, спорт, извиђачи. Мање је ту прилике да се сусретну са дрогом. Искуства Холандије, Шпаније и Исланда показују да су успешно смањили стопу младих корисника наркотика управо зато што су подржавали ове друштвене активности“, указао је Милошевић.

Милошевић је рекао и да је велики проблем и криминал повезан са дрогом, јер је то огроман бизнис, и толико је новца да увек постоји могућност да се заобиђу механизми заштите.

Кад је реч о заплени око 80 колиграма дроге каптагон на Косову и Метохији, чија вредност премашује милион евра, Милошевић каже да код нас нема каптагона и, колико он зна, није га било, јер се, каже, овде углавном користи екстази, који је јефтин, кошта око 1.000 динара.

Наводи да постоји сарадња полиција и безбедносних снага у региону, а и Еуропол и америчке агенције за борбу против дрога су веома активне на овој територији.

Појашњава да је каптагон хемијска супстанца вештачки створена у Немачкој 1961. године и од тада се користи превасходно у војне сврхе, како би се војницима подигао ниво готовости, да дуже остану будни и буду спремни.

Додаје да каптагон много користе припадници џихадистичких организација на Блиском Истоку, а користила је, каже, и група терориста која је 2015. године убила много људи у париском позоришту „Батаклан“.

Он је навео да су на КиМ пре неколико дана пронађене супстанце помоћу којих се прави каптагон, које су дошле из Ирана, а на КиМ је требало да се прераде и пакују у таблете.

„Тих 80 килограма који су пронађени довољно је за прављене 450.000 таблета каптагона. Прошле године на уласку у Саудијску Арабију пронађено је 24 милиона таблета. То је огроман посао. Арапске земље су постале земље у којима бораве челни људи организованих криминалних банди“, додао је Милошевић.

Каптагон је дрога на бази амфетамина, а проблем је, каже, што се не зна шта је у њему, јер је имао две основне супстанце када је направљен, али данас се додаје „ко зна шта“, што у споју може изазвати веома лоше ефекте.

„Годишње се у свету појави 50 нових психоактивних супстанци. У тим новим супстанцама, када недостаје оно што се иначе користи, ставља се нешто друго што је слично, али може да има 20 пута лошије дејство него она средства која су се раније догодила. Хемијски инжињеринг у вези са дрогама је велики проблем“, додао је Милошевић.

ТопПрес/  Извор: Танјуг

KOMENTARI