Укупно 5,34 милијарде динара, што је око 45 милиона евра, грађани дугују банкама на име камата и накнада, показују статистички подаци Народне банке Србије.
Убедљиво најскупља банкарска услуга је и даље – дозвољени минус, чија је цена, у просеку, 29,33 одсто годишње, мада у појединим банкама овај проценат иде и преко 35 одсто.
„За петама“ минусу су – кредитне картице, са нешто нижом каматом, од 21,42 одсто годишње.
Према рачуници Вечерњих новости, сваки власник текућег рачуна који користи дозвољени минус и бар једну кредитну картицу годишње банци плати бар 32.600 динара.
Поједностављено речено – корисник текућег рачуна који је увек у максимално дозвољеном минусу годишње остави трећину своје плате банци, само по том основу.
На 50.000 динара, то је око 15.000 динара трошка годишње.
Ако, при томе, има бар једну кредитну картицу, по којој је дужан 27.000 динара (што је просечан дуг по картици израчунат на основу података Кредитног бироа), то је још око 6.000 динара годишње на име камате. Међутим, ово није једини трошак за коришћење кредитне картице.
Сви корисници ових картица плаћају и трошак који банке називају различитим именима – „чланарина“, „накнада за коришћење“… и наплаћују је углавном месечно, или тромесечно. Ови износи се код кредитних картица међународних платних институција крећу од 195-200 динара па до невероватних 6.000 динара месечно, за ексклузивне картице, које подразумевају и додатне услуге у иностранству. Дакле, на име чланарине за најједноставнију кредитну картицу из међународног система плаћања годишње ћемо издвојити бар 2.600 динара.
ТопПрес/ Извор: Вечерње новости, Д.И.Красић, Б92