Законом о пензијском и инвалидском осигурању (ПИО) омогућено је грађанима да повежу стаж у периоду када нису обавезно осигурани и да у периоду када немају стаж по неком од законом предвиђених основа могу сами да уплаћују доприносе.
У Гласу осигураника, гласилу Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, наводи се да је стаж остварен на овај начин изједначен са другим основима осигурања, урачунава се на исти начин за испуњење услова за пензију, једнако утиче на месечни износ пензије а највећа разлика је у томе што уз овај вид пензијског осигурања грађани немају здравствено осигурање.
Законом су прописани услови за укључивање у добровољно осигурање, који практично значе да се у добровољно осигурање могу укључити грађани који нису већ стекли право на пензију и који нису запослени, односно не обављају самосталну или пољопривредну делатност.
У случајевима када се утврди да подносилац захтева има већ регистровану пријаву на осигурање која из било ког разлога није затворена одговарајућом ођавом, неопходно је претходно проверити ту чињеницу.
Прописано је да се својство осигураника стиче најраније 30 дана пре подношења захтева, што значи да се не може повезати стаж у неким ранијим периодима када је осигураник био незапослен.
При подношењу захтева за добровољно приступање обавезном осигурању наводи се и основица за коју се особа опредељује, а на коју ће плаћати доприносе.
Подносилац захтева се слободно опредељује за основицу, без ограничења а на избор не утиче ни стручна спрема, ни претходне зараде.
Основица може да буде у распону од најмање 35 одсто, до максимално петоструког износа просечне зараде у Србији.
На основу изабране основице одређује се месечни износ доприноса, а изабрана основица може да утиче на месечни износ пензије.
Након подношења захтева за укључивање у осигурање доноси се решење које се подносиоцу доставља на адресу пребивалишта а њему се наводи датум почетка осигурања, изабрана основица, месечни износ доприноса, као и број рачуна на који се доприноси уплаћују.
Ове године најнижа основица осигурања је 40.143 динара, а осигураници који се определе за њу месечно уплаћују по 9.634,32 динара, док максимална основица износи 573.470 динара и подразумева месечну уплате од 137.632,80 динара.
Између ове две постоји још 11 различитих основица а уколико се у току трајања осигурања неко одлучи да промени основицу осигурања, то може да учини подношењем одговарајућег захтева.
Основица може да се промени најраније од дана подношења захтева.
Људи осигурани на овај начин требало би да редовно измирују доприносе а уколико се доприноси не плате у року од шест месеци од дана доспелости, осигуранику се утврђује престанак осигурања са даном до када су доприноси редовно уплаћени.
Добровољно осигурање траје док се решењем не утврди његов престанак, а то се најчешће дешава по захтеву самог осигураника.
Престанак осигурања може се утврдити и по службеној дужности, ако осигураник стекне својство осигураника по неком другом основу или у случају нередовног плаћања доприноса.
Подношење захтева за пензију сматра се и захтевом за престанак добровољног осигурања, с тим што се у том случају цени услов за утврђивање права, како се не би осигурање прекинуло пре него што осигураник напуни довољно стажа за остваривање
права на пензију.
Сваки осигураник који сам уплаћује доприносе може у организационим
јединицама Фонда да затражи проверу уплаћених доприноса, како би знао до ког датума су доприноси плаћени, односно да ли постоји дуг по том основу.
ТопПрес/ Извор: Танјуг