Кредите у Србији све више узимају и грађани и привреда – привредници за ширење свог бизниса, а грађани за тренутне потребе и враћање старих дугова.
Монетарна политика државе довела је до тога да је инфлација годинама на ниском нивоу, снижене су камате на кредите и смањен је обим „проблематичних кредита“, указује декан Београдске банкарске академије Дејан Ерић, објашњавајући могуће разлоге повећаног кредитног задуживања.
Ерић каже да власници предузећа новац банака најчешће користе како би улагали у производњу, док грађани паре користе за трошкове свакодневног живота, али и за отплаћивање ранијих кредитних обавеза.
С друге стране, када се привреда задужује, истиче Ерић, то је „добар знак“, јер постоји потреба за ширењем производње.
„Ниједан привредник се не одлучује за кредит лако, већ онда када има одређена улагања и када процени да ће му та улагања донети боље пословање“, објашњава Ерић.
Да се привреда све више задужује у циљу унапређења пословања потврђују подаци НБС који показују да је пословни свет за пола године од банака позајмио 393 милијарде динара.
Подаци НБС показују да су се грађани у првих шест месеци ове године задужили код банака 283 милијарди динара, а 59 одсто свих одобрених кредита становништву у нашој земљи чине кеш и рефинансирајући кредити.
„То може значити и да је животни стандард још низак“, сматра Ерић и каже да однос између склоности ка штедњи и узимања кредита у великој мери зависи од животног стандарда у некој земљи.
„Када имате релативно низак животни стандард јавља се потреба за краткорочним готовинским кредитом који може помоћи да решите тренутне финансијске потребе“, рекао је Ерић за Танјуг.
Кредити за куповину хране, али и аутомобила
Новац позајмљен од банака најчешће се троши на куповину хране, одеће, путовања, али и за куповину аутомобила који више нису луксузна роба у Србији.
У развијеним земљама, краткорочни кредити нису толико популарни јер, наводи Ерић, њихов стандард је знатно виши, па немају потребу да позајмљују новац за одлазак на море или куповину обуће и одеће.
Међутим, примећује да су ниже каматне стопе навеле грађане да једне кредите замењују другима, односно, да кредитима за рефинансирање враћају раније кредитне обавезе.
У економији је познат закон, објашњава, да када је роба јефтинија – више се тражи, а ниже каматне стопе учиниле су кредите актрактивнијом робом.
„Ако сте узели готовински кредит пре неколико година по шест или седам одсто, а сада га можете узети за четири одсто, логика је ‘узми овај од четири одсто да отплатиш онај од седам“, објашњава Ерић.
ТопПрес/ Извор: Танјуг