Топола – Династија Карађорђевић у Тополи се сматра зачетницима виноградарства јер је краљ Александар први подигао винарију подно Опленца. Убрзо потом бројни домаћини кренули су његовим стопама па се винова лоза брзо ширила на овим просторима.

“ Тополу је заправо формирала породица Карађорђевић и један од првих становника самог насеља, које није постојало као насеље, већ као један топоним, је управо био сам вожд Карађорђе. Оно што је Карађорђе заправо препознао, јесте да су ту већ постојали виногради који су били јако стари и који су сезали у, да кажемо, српски средњи век и ту су заправо у околини овде наше Шумадије, Тополе, Опленца, налазили су се и виногради деспота Ђурђа Бранковића. Сама прича и почетак српског винарства везан је за саму обнову српске државе. Значи обнављајући српску државу обновљени су управо и виногради. На садашњем месту, где се сада налази Краљева винарија налазио се Карађорђев подрум. Ми често говоримо да је винарија подигнута 1931. године, међутим, оно што треба да знамо јесте да је Карађорђе на том месту већ поседовао свој мали подрум, који наравно не може да се мери са данашњом зградом, која је из прве половине двадесетог века. Касније ту традицију је наставио његов син кнез Александар који је имао зграду на Опленцу, која је била чак двоспратна зграда, у којој су се производила вина са Опленца. Касније, када се појавила филоксера, дошло је заправо у целом свету до једне велике трагедије и до тога да је српско винрство требало, не српско него цело светско винарство, требало је да нестане са лица земље, међутим, захваљујући одређеним иновативним решењима и коришћењем корена дивље америчке сорте, спашене су те неке старе француске сорте, али нажалост већи део тих српских сорти је нестао у неповрат. Ту традицију подизања винограда наставили су наши домаћини, сељаци овде из Шумадије који су се удружили у Венчачко виноградарску задругу и оно што јесте важно напоменути да је сам Краљ Петар и краљ Александар били једни од првих чланова, заједно са српским домаћинима из тог периода. Свима је позната анегдота како је краљ Александар заправо подигао свој виноград. Значи дошло је до неспоразума између краљевог кочијаша који је вукао краљево грожђе да преда у Венчачко виноградарску задругу и он тада заправо није хтео да чека на ред, тако да је дошло до тужбе. Он је слагао краља да они не желе да приме његово грожђе. Дошло је до тужбе у којој су, ето српски домаћини, односно Венчачко виноградарска задруга, на суду добили краља Александра , иако се тај период у српској историографији назива диктатуром краља Александра, што апсолутно мислим да је један негативан и нопожељан назив из разлога што је он успоставио уклањање устава, све док се није средила политичка ситуација која је водила грађанском рату. Тако када дођемо до краља Александра и стварања краљеве винарије, његовог захтева како та винарија треба да изгледа, јесте заправо оно што је он осећао дубоко у себи, какав потенцијал има овде овај крај. Он је напоменуо да винарија не сме да буде ни по чему луксузна, али мора да буде модерна, функционална и оно што је најбитније, мора да служи као пример српских домаћина. Иако је после Другог светског рата и да кажемо прогона породице Карађорђевић, се та идеја променила . Сама винарија је пролазила кроз неке од тешких периода . Та идеја је поново заживела , као што смо рекли, двехиљадитих година“, рекао је за ТопПрес Драган Рељић, управник Задужбине краља Петра Првог на Опленцу.
Краљева винарија годинама је под зубом времена пропадала, највећу штету претрпео је кров винарије чија реконструкција је била ургентна. Ове године, завршена је прва фаза реконструкције, док се следеће године очекује наставак радова.

„Када имате зграду у коју седамдесет година, не улажете ништа и заправо када она пропада услед влаге и свих других атмосферских прилика и самом зубу времена, онда можемо да причамо да је ово био последњи час да се спасе српска винска култура, задужбинска култура , уопште једно наслеђе које је нама овде остављено на чување. Цифра која је уложена у прву фазу саме винарије износи 1.200.000 евра и оно што је урађено јесте да је сама статика згарде која је била угрожена драматично побољшана. Кровни покривач је у потпуности промењен и оно што очекијемо у другој фази јесте да се прошире наши капацитети, као што су ресторански део, као што је заправо музејски део који ће износити сигурно преко хиљду квадрата. Такође, идеја је да се у наредном периоду и реконструише сам северни анекс зграде који ће послужити за посебну намену, као и да се уради тераса, балкон и да се изврши поплочавање гранитним коцкама партера саме винарије где би он заправо служио као једна врста летње позорнице, где би се представљала сама винска култура и где би смо ми заправо испоштовали идеју коју је оставио сам ктитор задужбине, краљ Александар“, наглашава Рељић.
Подсећамо, прва фаза радова на обнови овог културног и историјског здања урађена је у сарадњи општине Топола и пројекта „ЕУ за културно наслеђе и туризам“ који финансирају Европска унија и Влада Савезне Републике Немачке, а спроводи Немачка организација за међународну сарадњу GIZ.
ТопПрес

