Ако странке пред судовима у Србији до закључења првог рочишта за главну расправу реше спор медијацијом, судским поравнањем, признањем или одрицањем од тужбеног захтева, биће ослобођени плаћања свих судских такси.
Ово су основне новине које доноси Нацрт предлога Закона о изменама и допунама Закона о судским таксама, а које је Министарство правде упутило Скупштини Србије на разматрање.
„Уколико се странке одлуче за медијацију, без обзира што су покренуле спор, и ако се медијација заврши добро, сви судски трошкови биће обрисани“, кажу за Танјуг у Министарству правде и указују да без обзира што ће приход од судских такси бити мањи, убрзаће се рад судова и унапредити медијација.
Овим изменама одлаже се наплата судске таксе како би се странкама оставила могућност да и по покретању судског поступка још једном додатно размотре мирно решење насталог спора.
„Уколико странке до закључења првог рочишта за главну расправу реше спор медијацијом, судским поравнањем, признањем или одрицањем од тужбеног захтева, ослобађају се од плаћања свих судских такси“.
Министарство правде је, наводе, реализујући своје обавезе које произлазе из Акционог плана за унапређење позиције Србије на ранг листи Светске банке о условима пословања – „Доинг Бусинесс“, сачинило овај Нацрт којим се странке, кажу, додатно подстичу да своје спорове реше мирним путем, медијацијом или на други споразуман начин.
„Ослобађање странака од плаћања судских такси у случајевима мирног решавања спора, али и у случајевима окончања парничног поступка судским поравнањем, признањем тужбеног захтева или одрицањем од тужбеног захтева, а у циљу правичног третмана странака у парничном поступку“, један је од основних циљева доношења ових измена објашњавају надлежни.
Како кажу у Министарству правде, циљ је да се на овај начин подстакну алтернативни начини решавања спорова, што ће „комшијама“ који се споре „око међе“ омогућити да уколико се најзад договоре, не плате таксе које су се годинама „множиле“.
Један од ефеката ових измена, како очекују у министарству, требало би да буде растерећење судова, посебно основних судова у којима је повећан прилив предмета који се пре свега односе на такозване „масовне спорове“, потраживања против државе, органа локалне самоуправе, јавних предузећа чији је оснивач држава и других организација и правних лица која се финансирају из буџета.
Измене и допуне Закона о судским таксама, кажу у ресорном министарству за Танјуг, утицаће на физичка и правна лица која су странке у поступку.
Наиме, одлагање плаћања трошкова на тужбу и одговор на тужбу до дана закључења првог рочишта за главну расправу и ослобађање од плаћања таксе уколико се парнични поступак оконча до дана закључења првог рочишта за главну расправу посредовањем, судским поравнањем, признањем тужбеног захтева или одрицањем од тужбеног захтева, допринеће, истичу, смањењу непотребних трошкова странака које стварају дуготрајни парнични поступци и допринеће брзом и мирном решавању спорних односа.
„Овако законско решење доприноси растерећењу судова од великог броја предмета, нарочито оних који су често дуготрајни и непотребно оптерећују капацитете судова“, наводе у министарству.
Иако је Закон о посредовању у решавању спорова (о медијацији) почео да се примењује 1. јануара 2015. године, резултати примене овог Закона нису задовољавајући, због чега је потребно усвојити системске мере којима ће суштински бити подржано посредовање, као алтернативни начин решавања спорова, наводи се у образложењу Нацрта.
„Судови би требало да у раној фази поступка решавају спорове упућивањем странака на медијацију или подстицањем на закључење судског поравнања, ради растерећења и
ефикаснијег поступања у осталим предметима у којима то није могуће“, поручује се у образложењу Нацрта.
Највећи „удар“ повећаним приливом предмета претрпели су, пре свега, основни судови у којима се повећани прилив, између осталог, односи и на репетитивне предмете, тзв. масовне спорове потраживања против државе, органа локалне самоуправе, јавних предузећа чији је оснивач држава и других организација и правних лица које се финансирају из буџета.
Извештај Врховног касационог суда указује на константно увећање прилива парничних предмета у последњих пет година.
Број новопримљених предмета у првој половини 2018. године (1.040.438), већи је од прилива нових предмета у истом периоду прошле године, не рачунајући предмете извршења, прилив нових предмета у судећим материјама (989.989), за 100.000 предмета.
У току 2017. године, закључено је свега 619 споразума о приступању посредовању, док је 374 предмета окончан закључењем споразума о решавању спора посредовањем.
Само у 55 поступака је предмет упућен од стране суда, према извештајима медијатора.
На основу Годишњих извештаја о раду медијатора, закључује се да је у највећем броју поступака време трајања поступка медијације краће од месец дана (65,1 проценат).
У 29,5 одсто случајева време трајања поступака је од једног до три месеца, док у изузетно малом броју поступака, (5,4 одсто), поступак траје дуже од три месеца, што је према оцени стручњака, свакако значајно краће него у случају „класичног“ поступка пред судовима где „свађа комшија око међе“ може трајати годинама.
ТопПрес/ Извор: Танјуг