Јавно-приватно партнерство представља дугорочну сарадњу између јавног и приватног сектора код заједничког спровођења пројеката од јавног значаја. Овај облик сарадње би требало да спаја најбоље са обе стране – одговорност власти која брине о јавном интересу, као и управљачке способности, флексибилност и економичност приватног сектора. ЈПП омогућава да сваки од партнера преузме ризик којим може да управља на најадекватнији начин, чиме се постиже већа ефикасност у коришћењу јавних ресурса и бољи квалитет услуга.
Јавно-приватно партнерство у Србији
Закон о јавно-приватном партнерству и концесијама (Закон о ЈППК ) усвојен је 2011. године, и њиме је по први пут уведен појам јавно-приватног партнерства у српски правни систем. Закон о ЈППК може се применити на све пројекте од јавног значаја, било за објекте, било за услуге, које су у надлежности органа власти на централном, покрајинском, као и на нивоу градова и општина. Законска регулатива дефинисала је и обавезу обезбеђивања конкуренције при избору приватног партнера, као и област надзора над спровођењем уговорених обавеза. Закон о ЈППК прописује услове и начин давања концесије, предмет концесије, субјекте који су надлежни, односно овлашћени за поступак давања концесије, као и престанак важења концесије.
Такође, Законом о ЈППК је формирана Комисија за јавно-приватно партнерство (Комисија за ЈПП), која, између осталих надлежности, даје сагласност за одобравање пројеката ЈПП. Поред Комисије, у области ЈПП важну улогу имају Министарство финансија (даје мишљење за пројекте на националном нивоу) и Министарство привреде (обавља стручне, административне и техничке послове за потребе Комисије за ЈПП). Осим ових институција, значајну улогу имају Републичка комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки, Државна ревизорска институција, јединице локалне самоуправе и јавна предузећа.
Комисија је основана 2012. године Одлуком о образовању Комисије за ЈПП („Службени гласник РС“, број 13/12), коју је донела Влада Републике Србије. Ова институција представља међуресорно јавно тело које је састављено од девет чланова: представника министарства надлежног за послове економије и регионалног развоја, министарства надлежног за послове финансија; министарства надлежног за послове инфраструктуре, министарства надлежног за послове рударства; министарства надлежног за послове комуналних делатности; министарства надлежног за послове заштите животне средине; аутономне покрајине и града Београда.
За период од 10 година, Комисија за јавно-приватно партнерство (Комисија за ЈПП) позитивно је оценила 209 предлога пројеката. Од тог броја 190 предлога пројеката је поднето од стране јединица локалних самоуправа у Србији (90,1%). Град Београд има укупно 15 одобрених предлога пројекта.
Највећи број уговорених пројеката у Србији је у секторима јавног превоза, јавне расвете и изградње и/или одржавања локалне путне инфраструктуре Од укупно 209 одобрених пројеката ЈПП, њих 75 је уговорено, што представља близу 36% (јавни уговори који су објављени на Порталу јавних набавки/Јавни уговори ЈПП).
Након одобрења предлога пројекта од стране Комисије за ЈПП, пројекат мора да усвоји релевантан државни или локални орган (Скупштина). Након тога се дефинише јавни уговор и спроводи поступак јавне набавке како би се одабрао одговарајући приватни партнер. Јавни уговор се закључује као уговор о ЈПП или као уговор о концесији. Када је реч о роковима, најкраћи рок је пет година, а најдужи могући може бити до 50 година.
Општина Топола има 5 одобрених предлога пројекта ЈПП
Сви пројекти су уговорени и налазе се у различитим фазама имплементације. У складу са стратешким циљевима Општине Топола да на најефикаснији начин регулише одређене потребе у области комуналних делатности, као и чињенице да општина није могла да одвоји финансијска средства за потребну инфраструктуру и људске ресурсе, представници локалних власти су одлучили да различите комуналне делатности (расвета, отпад, превоз, одржавање гробаља), повере јавном партнеру, сходно Закону о ЈППК и Закону о комуналним делатностима. Сви наведени пројекти ЈПП који се спроводе у Општини Топола су имали сличан модалитет припреме и дефинисања пројектне идеје, као и процеса уговарања.
Општина Топла има донекле развијен цивилни сектор. Углавном су то удружења која своје активности реализују на добровољном раду ц̌ланова. Сарадња са локалним властима је слаба, делом због недовољно развијених капацитета и компетенција представника ЈЛС, а делом због законског оквира који не обавезује јавни сектор да у значајној мери укључује ОЦД у свој рад. Укључивање грађана и цивилног друштва је у највећој мери присутно код доношења годишњег буџета локалне самоуправе, када се организују консултације које су отворене за јавност. Такође, доступан је контакт особе из општине којој је могуће послати коментаре и сугестије. Осим тога, информације од јавног значаја се најчешће објављују на wеб презентацији Општине.
Институт за територијални економски развој (ИнТЕР) из Београда спровео је истраживање о тренутном степену укључености организација цивилног друштва у дијалог са јавним властима код пројеката ЈПП на локалном нивоу. Пројекат је подржан од стране Београдске отворене школе (БОШ), а финансиран од стране Европке уније. Од 2000. до данас, Европска унија донирала је више од 3.6 милијарди евра у Србији.
Средства су коришћена за подршку развоја, квалитета живота и реформи у следећим сферама: цивилна заштита, заштита од поплава и помоћ поплављеним подручјима, образовање, повезаност, заштита околине, здравствена заштита и заштита потрошача, култура, владавина права, локални развој, послови и привредни раст, јавна администрација, миграције, управљање јавним средствима, цивилно друштво и медији, социјална инклузија, омладина и спорт. ЕУ подршка је имплементирана кроз сарадњу са Владом Републике Србије.
Европска унија је донирала Србији више развојних средстава него сви други интернационални донатори заједно.
ТопПрес