Аукција за доделу фреквенција за 5G мрежу планира се следеће године, изјавио је данас министар информисања и телекомуникација Михаило Јовановић на отварању 31. телекомуникационог форума „Телфор“.
„Паралелно са припремама за 5G аукцију, министарство ради на значајним предусловима за успешан прелазак на 5G и то на уклањају баријера за изградњу базних станица, као и изградњи оптичке мреже у руралним пределима, која ће бити неопходна да пун потенцијал 5G технологије буде у разумном року доступан свима“, рекао је министар и додао да се истовремено оператори спремају за унапређење својих мрежа.
Нагласио је да ће увођењем 5G мреже грађанима и привреди бити значајно олакшана комуникација.
„Највећи допринос биће у индустрији и услужним делатностима, јер ће се захваљујући краћем времену одзива и већој брзини пословања омогућити успостављање иновативних сервиса попут аутоматизације и роботизације производних процеса“, рекао је Јовановић.
Он је истакао да ће до 2025. године кроз Пројекат изградње широкопојасне комуникационе инфраструктуре у руралним пределима бити покривено готово 99 одсто домаћинстава у Србији.
„Најудаљенија села добиће приступ оптичком интернету брзине веће од 100 мб/с“, рекао је министар.
Извоз ИКТ сектора ове године порастао за 35 одсто
Извоз ИКТ сектора Србије износио је 2,7 милијарди евра у 2022, а ове године је остварен раст од 35 одсто и очекује се да ће извоз достићи 3,8 милијарди евра“, рекао је министар Јовановић.
Он је навео да у ИКТ сектору ради 112.000 људи и да се највише извози у САД, Енглеску, Швајцарску на које отпада скоро трећина извоза ИКТ сектора, те да овај сектор остварује највећи суфицит.
Јовановић је изразио задовољство што су телекомуникације и дигитализација и ове године међу првих 10 места.
„То је резултат дугорочног планирања и што је још 2017. године дигитализација постављена као један од наших приоритета“, рекао је министар.
Према његовим речима, рађена је телекомуникациона и научна инфраструктура и дигитализација привреде и институција, што је створило услове за веће стране инвестиције, да буду засноване на радно интензивним активностима.
Говорећи на овом панелу министарка науке и технолошког развоја Јелена Беговић је оценила да је добро што је наука присутна на једном таквом скупу и што је препозната од државе и приватног сектора као важан фактор у развоју земље.
Времена у којима живимо су изазовна и одлука о изградњи БИО 4 кампуса јесте и храбра и визионарска, а овај кампус је следећи корак развоја Србије и биоекономије, као иновативне економије, рекла је она.
Објаснила је да је идеја БИО 4 кампуса да се на једном месту, на 150.000 квадрата окупе сви главни актери који би довели до развоја биоекономије, али и развоја друштва у целини.
Гради се, каже, софистицирана инфраструктура где ће бити и образовни и научни систем и компаније, више од 1.000 доктора наука.
Овај пројекат се гради на дуге стазе и требало би да доведе до развоја једне нове економије у Србији, додала је она.
Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић је истакла да је 2023. година била изазовна и да није било јасно како ће потешкоће на европском тржишту утицати на остварење нашег планираног раста, као и на контролисање инфлације.
„За веће инвестиције је важно да ми као Влада Србије побољшавамо регулаторни оквир“, истакла је она и навела да је у том смислу министарство које води, између осталог, креирало предвидивост када је реч о обновљивим изворима енергије и покренуло прве аукције за ветар и солар.
Ковачевић: Квалитет мреже је побољшан код свих оператора
Председник Савета Регулаторне агенције за електронске комуникације и поштанске услуге (РАТЕЛ) Драган Ковачевић рекао је да трогодишњи период усаглашавања регулативе коју спроводе још увек траје и да су њихове регулативе у потпуности усаглашене са последњим препорукама ЕУ.
„Ми имамо инсталирано већ 36 контролно-мерних станица. Следеће године ћемо урадити још 40. Имамо 107 сензора у 46 градова и заокружићемо ту бројку на 117 у идућој години“, рекао је Ковачевић и додао да ће на тај начин територија целе државе бити покривена сензорима и контолно-мерним центрима.
Ковачевић истиче да је, након што је РАТЕЛ започео упоредну анализу рада мобилних оператора, квалитет мреже свих оператора значајно порастао.
„Они су се међусобно такмичили, квалитет мреже је побољшан код свих оператора, на задовољство свих нас“, рекао је Ковачевић.
Он је додао и да ће РАТЕЛ учествовати у техничким активностима приликом увођења 5G мреже у Србији.
Државни секретар у министарству информисања и телекомуникација Милан Добријевић рекао је да је пројекат „Повезане школе“ био масивна инвестиција у вредности од 65 милиона евра.
„Требало је само обићи и испројектовати 1.843 бежичне локалне рачунарске мреже“, рекао је Добријевић.
Истакао је да је овај пројекат омогућио повезивање око 3.800 локација на интернет преко академске мреже.
Награду „Ђорђе Пауновић“ , за најбољи рад Телфора, додељена је ауторима са Универзитета у Финској, док је награду „Блажо Мирцевски“, за најбоље младог аутора, добио Карем Маден.
Телекомуникациони форум „Телфор“ окупља велики број аутора, појединачних посетилаца и представника компанија из више од 30 земаља. Организатори форума су Друштво за телекомуникације, Електротехнички факултет Универзитета у Београду, IEEE ComSoc chapter Србија и Црна Гора, IEEE секција Србија и Црна Гора, као и IEEE Регион 8.
ТопПрес/ Извор: Танјуг