Кафа у опасности од изумирања, сматрају научници

Кафа у опасности од изумирања, сматрају научници

Од 124 врсте кафе на свету, конзумирамо само две, али морамо све да их заштитимо, сматрају научници. Чак 60 одсто од 124 познатих врста кафе је на ивици изумирања, показује прво велико истраживање на ту тему.

Више од 100 врста биљке кафе расте у шумама, укључујући и две врсте које се користе за кафу коју пијемо.

Научници су саопштили да су подаци „забринавајући“, јер је дивља кафа кључна за одржавање глобалне културе испијања кафе.

Око једне петине свих биљака на свету сматра се угроженим, а када је о кафи реч – чак 60 одсто је „екстремно“ угрожено.

„Да није било дивљих врста, данас не бисмо могли да пијемо кафу“, каже доктор Арон Дејвис из Краљевске ботаничке баште.

„Ако погледате историју узгоја кафе, користили смо дивље врсте да бисмо одржали усеве кафе.

„Истраживање објављено у часопису Сциенце Адванцес, показује да су мере конзерватора биле „неадекватне“ за дивљу кафу, укључујући и ону која је „критична“ за дугорочну глобалну производњу кафе.

Студија је показала да се 75 врста дивље кафе сматра угроженим, 35 ​​их није угрожено, док се о преосталих 14 врста премало зна да би се донела било каква процена.

Шта више, истраживање је показало да 28 одсто врста дивље кафе расте ван заштићених подручја, док се само око половине семена чува у банкама.

Друга студија, објављена у часопису Глобал Цханге Биологy, показала је да дивља арабика може да буде класификована као врста на црвеној листи Међународне уније за заштиту природе, када се урачунају предвиђања климатских промена.

Према овом истраживању, природна популација ће се смањити за 50 одсто и више до 2088. године због климатских промена.

Дивља арабика се користи за снабдевање плантажа семеном.

Етиопија је домовина арабике и расте природно у брдским кишним шумама.

„С обзиром на то колика је важност арабике у Етиопији и у свету, морамо да учинимо све што је у нашој моћи да схватимо ризике преживљавања у дивљини са којима се она суочава“, каже доктор Тадес Волдемариам Гол.

Шта је дивља кафа и зашто нам је потребна?

Многи који конзумирају кафу нису свесни да се за хиљаде различитих мешавина кафе који су у продаји, користе само две врсте – арабика и робуста.У дивљини расте 122 врсте кафе.

Многе од њих немају добар укус, али могу да се користе као помоћ за опстанак биљке кафе у будућности, услед климатских промена и забрињавајућих болести које нападају стабла кафе.

На дужи рок можемо да искористимо дивље врсте како бисмо обезбедили будућност светских усева, сматрају истраживачи.

„Ослањаћемо се на ове дивље изворе поново“, каже Дејвис.

Где је кафа у поређењу са осталим биљкама – да ли постоји ризик од изумирања?

Глобално, око једна петина биљака је у опасности од изумирања, у поређењу са 60 одсто кафе.

Поређења ради, око половине врста дивљег чаја и манга је у опасности од изумирања, шест одсто лешника и девет одсто пистаћа.

Где се налази дивља кафа?

Огромна већина дивље кафе расте у удаљеним шумама у Африци и на Мадагаскару. Ван Африке дивља кафа се може наћи у другим подручјима са тропском климом – у деловима Индије, Шри Ланке и Аустралије.

Које типове кафе пијемо?

Глобална трговина кафом се ослања на две врсте – арабику (Цоффеа арабица) и робусту (Цоффеа цанепхора).Трећа врста – либерика (Цоффеа либерица) расте широм света, али се ретко користи за припрему напитка.

На шта позивају научници?

Научници сматрају да морамо да разумемо ризик узгоја кафе и да будемо сигурни да имамо ресурсе да превазиђемо претње.

Стабла кафе, попут многих тропских биљака, имају семе које не преживњава процес сушења замрзавањем – око 45 одсто врта кафе није „подупрето“ другим изворима ван дивљине.

Докторка Ејмер Ник Лахада каже да је ово први пут да је урађена процена како би се открио ризик од изумирања кафе, а бројка од 60 одсто је „изузетно висока“.

„Надамо се да ће ови нови подаци указати на врсте које ће бити приоритет за одрживост сектора производње кафе, тако да се могу предузети одговарајуће мере за заштиту врсте“, рекла је она.

ТопПрес/ Извор: ББЦ Неwс на српском