Производи са ознаком заштићеног географског порекла доносе директну финансијску корист пољопривредницима, одговарајућем прерађивачком сектору и држави, а истовремено чувају културни идентитет и традицију народа. Србија има одличан потенцијал да крене тим путем у освајање глобалног тржишта, али је неопходна већа предузимљивост и примарних пољопривредних произвођача и наших компанија.

Тако Сенад Махмутовић, државни секретар Министарства пољопривреде оцењује стање у овој области. Циљ Министарства је, додаје, да кроз различите врсте помоћи афирмише и имплементира производњу са ознаком географског порекла, а посебно виши степен прераде и стварање додате вредности.

– Бенефити од тога су богатији и успешнији пољопривредник и већи девизни приливи од извоза пољопривредно-прехрамбених производа – каже Махмутовић.

Мирјана Милутиновић, представница Удружења “Ариљска малина”, које окупља више од 100 фармера, истиче да би ознака географског порекла требало да помогне да се њихове малине издвоје на тржишту и да буду познате широм света.

– Захваљујући систему сертификације, крајњи купци ће бити сигурни да купују производ врхунског квалитета који је произведен на традиционалан начин – објашњава Милутиновићева. – Ово је значајно за мале произвођаче, да се изборе са конкуренцијом и обезбеде бољу преговарачку позицију о откупној цени.

Највећи прерађивач воћа у југоисточној Европи и највећи произвођач сокова “Нектар” ушао је у пројекат заштите географског порекла ариљске малине и облачинске вишње јер су, како кажу у том предузећу, препознали вредност заштите и промоције домаћег воћа.

– Ми од тих сировина желимо да правимо готове производе чиме би додата вредност остала у Србији – рекао је Михаило Јанковић, генерални директор компаније “Нектар”. – То је важно за нашу привреду и земљу која на храни треба да гради своју будућност. Треба да ценимо своје јер имамо много тога на шта треба да будемо поносни, а то нисмо препознали, већ се често више дивимо нечему што долази споља.

Стручњак из Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација Емануел Хидијер истакао је да је 50 милијарди долара вредно светско тржиште хране са заштићеним пореклом. Осим економске вредности, додао је, такви производи подстичу и рурални развој и туризам.

Сремски кулен, сјенички сир…

У Србији има више од 60 производа са ознаком заштићеног географског порекла. Међу њима су и сремски кулен, сјенички сир, хомољски мед, футошки купус, али су само облачинска вишња и ариљска малина у процесу за добијање тог сертификата и на европском тржишту.

ТопПрес/ Извор: Новости