Кинези воле српска вина

Кинези воле српска вина

ТОПЛА, сунчана 2017. година донела је српским виноградарима квалитетан род, па већ можемо да будемо сигурни да ће вина овог годишта са поднебља Србије бити квалитетна и добра.

У нашој земљи производњом грожђа бави се приближно 80.000 пољопривредних газдинставa. А све је више оних који производе и вина која нису само за кућну употребу, већ постају препознатљива и ван граница земље. Интересантно је да је квалитет овдашњих вина препознат чак у далекој Кини.

– Са Народном Републиком Кином имамо све бољу трговинску размену, посебно у области производње вина. Наша најквалитетнија и најскупља вина, попут оних чија флаша кошта 50 евра, све чешће путују у ову далеку земљу – каже Димитрије Ивановић, секретар Удружења за прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије, напомињући да су потрошачима у Кини најзанимљивија црвена вина из Србије.

Током протекле године у Србији је пословало близу 400 произвођача, регистрованих за производњу вина која се стављају у промет, па се наставља тренд раста броја ових произвођача. На бази анализе земљишних, климатских и других услова за гајење винове лозе и производње грожђа у Србији су дефинисана три виноградарска региона, 22 рејона и 77 виногорја, посебно погодних за ову врсту производње.

– Виноградарску Србију данас чине три региона који представљају географске целине: централна Србија, регион Војводина и регион Косово и Метохија – наводи Ивановић. – Управо ова виноградарска подручја су одређена за производњу вина са географским пореклом која се истичу по квалитету и препознатљива су на тржишту. Производња грожђа је највећим делом концентрисана у оквиру виноградарског рејона „Три Мораве“ који обухвата територију општина Трстеник, Рековац, Варварин, Јагодина, Ћуприја, Параћин, Крушевац, у којима се налази око трећине површина под виноградима.

Захваљујући географском положају, климатским и земљишним факторима као и целокупним условима за гајење винове лозе у Србији се пружају широке могућности за производњу различитих типова вина.

– Србија располаже са 22.150 хектара под виновом лозом, а током претходне године је произведено око 150.000 тона грожђа – каже Димитрије Ивановић. – У односу на последњи петогодишњи период, производња грожђа је у 2017. години била нижа, али се одликовала високим квалитетом, тако да очекујемо да ће вина 2017. годишта бити врло квалитетна.

Љубичаста маркица

У Србији тренутно има око 200 вина у систему ознаке географског порекла.

– Обележавањем боца маркицама квалитета и порекла вина су лако препознатљива на тржишту јер маркице својим бојама пружају потрошачима информације о томе којој категорији вина припадају, почевши од зелених маркица за регионална вина, преко црвених за квалитетна вина до љубичастих маркица за најбоља односно врхунска вина са контролисаним и гарантованим географским пореклом и квалитетом – наводи Димитрије Ивановић.

Србија као земља са дугом винском традицијом и као земља која тежи уласку у Европску унију усагласила је законску регулативу која регулише географско порекло вина са захтевима ЕУ. Наиме, најновијом регулативом, успостављен је такозвани ПДО/ПГИ систем географског порекла за вина који је обавезујући за све произвођаче. У Србији су вина класификована на вина без географског порекла и вина са географским пореклом. Домаће дефиниције ознака су усаглашене са дефиницијама ЕУ у којима се посебно код више категорије ПДО вина истиче утицај природних односно еколошких и људских фактора. Поред ознака географског порекла, у складу са ЕУ захтевима, у Србији су дефинисане и традиционалне ознаке које се могу наводити само на винима са географским пореклом. Како би се истакло богатство различитости наших виноградарских региона, уведено је обележавање вина са географским пореклом евиденционим маркицама које представљају печат и гарант високог квалитета карактеристика вина које су резултат природних и људских фактора и провереног географског порекла.

– Све наведено доприноси остваривању стратешког циља да се географско порекло и српске ознаке за вина посебно истакну и популаришу – истиче Ивановић. – Такође, ово доприноси јачању поверења потрошача вина према државном систему географског порекла, као и препознавању домаћих вина на основу ознака, а тек онда на основу назива произвођача или имена сорте винове лозе. Настоји се да домаћи и страни потрошачи бирају и конзумирају наша вина на основу подручја где су она произведена, односно назива српских ознака, на исти начин као што се препознају вина из познатих европских региона као што су Кјанти, Риоја, Бордо, Бургоњ и друге.

Најзначајнији сајам

Домаће винарије први пут су, после деценије паузе, своје производе представиле захтевној публици најзначајнијег сајма вина у Европи – PROWEIN 2018, који је од 18. до 20 марта одржан у немачком граду Диселдорфу.

– Србија је, први пут после дужег времена, представила своје извозне потенцијале на овој значајној међународној сајамској манифестацији – каже Ивановић, додајући да су наступ српских привредника организовале ПКС и Развојна агенција Србије, у циљу подршке и промоције извоза.

Како истиче, PROWEIN (www.prowein.com) једна је од највећих и најзначајнијих специјализованих изложби вина и алкохолних пића у Европи, на коjoj се сусрећу дистрибутери и представници водећих малопродајних ланаца.

– Сајам годишње посети око 56.000 посетилаца из 123 земље, од чега су 94 одсто стручни посетиоци, који имају прилику да се упознају са производним програмом више од 6.250 излагача из 59 земаља – објашњава Ивановић.

На овогодишњем сајму, било је присутно 6.870 излагача из 64 земље, и више од 60.000 посетилаца.

– На сајму су излагале главне винородне земље попут Италије, одакле је било највише излагача, чак 1.700. Затим Француска, са 1.550 излагача, Немачке са 990 излагача, као и излагачи из САД, Јужне Африке, Аргентине, Чилеа, Аустралије и Новог Зеланда – каже Ивановић, додајући да је национални штанд Србије био лоциран међу европским излагачима.

Представници српских компанија, излагача на Националном штанду Србије на сајму PROWEIN 2018 одржали су више од 200 билатералних разговора и састанака са потенцијалним партнерима из Холандије, Немачке, Белгије, Француске, Швајцарске и других европских земаља, као и Русије, Тајвана, Кине, Израела, САД, Канаде. Према првим анализама, српске компаније договориле су нове извозне послове вредне око 70.000 евра, а очекује се потписивање 42 уговора о пословној сарадњи.

СУБВЕНЦИЈЕ

Србија располаже са 22.150 хектара под виновом лозом, на којима је током претходне године произведено око 150.000 тона грожђа. Држава субвенционише подизање матичних засада у износу до три милиона динара по кориснику, даје подстицаје за произведене саднице винове лозе у износу до 700.000 динара по кориснику. Такође, преко Министарства пољопривреде додељују се и подстицаји за програме набавке опреме, биљног материјала, сертификације садног материјала, генетске клонске селекције винове лозе… у износу до 10 милиона динара по кориснику.

ИЗЛАГАЧИ У НЕМАЧКОЈ

На националном штанду Србије на сајму PROWEIN 2018, у Диселдорфу, на 42 квадрата, своја вина представило је десет српских винарија, а судећи према великом интересовању произвођача, догодине се планира закуп још већег штанда. Ове године са сајму PROWEIN 2018. били су:

1. ЈИТ-ИНЖЕЊЕРИНГ АГРО доо (Тривановић) Ердевик

2. ВИНАРИЈА АЛЕКСАНДРОВИЋ доо из Тополе-Опленац

3. ВИНАРИЈА ЛАСТАР из Рековца

4. ВИНАРИЈА ЗВОНКО БОГДАН из Суботице

5. ВИНО БУДИМИР из Александровца

6. ПП ЕРДЕВИК из Ердевика

7. РУБИН из Крушевца

8. ВИНАРИЈА АЛЕКСИЋ из Врања

9. ВИНАРИЈА ДЕСПОТИКА из Смедеревске Паланке

10. ВИНАРИЈА ВИРТУС из Жабара

ТопПрес/ Извор: Вечерње новости, В.Н

KOMENTARI