Зимзелени четинарски жбун који се често среће на сувим планинским ливадама, Грци су користили пре неколико хиљада година за дезинфиковање просторија паљењем гранчица, подсећа РТС.

“Клека има специфично дејство на наше здравље, али даје и одличан укус пићима која се праве од ње. Диван мирис дају есенцијалним уљима, а оно је заслужно и за деловање на бешику и дисајне путеве”, рекао је за Јавни сервис народни травар и новинар Момчило Антонијевић.

Подсетимо, потребно је припремити прозирну стаклену боцу у коју убацимо 15 плодова и прелијемо са једним литром ракије шљиве или јабуковаче. Боца треба да стоји на сунцу до 40 дана. Повремено протрести боцу. Ракија од клеке има специфичну жуту боју. Ову ракију треба конзумирати веома пажљиво у малим количина, у супротном може изазвати знатне здравствене проблеме.

“Користи се и за инхалацију и дезинфекцију простора”, истакао је, а у свом видеу на инстраграм профилу открио како је баш за дезинфекцију простора његов деда користио бобице ове биљке, стављајући их на шпорет нарочито у зимским месецима.

Када користите етерично уље клеке будите обазриви, користите га пажљиво и тачно у оној дози коју вам је препоручио ваш ароматерапеут или травар”, рекао је Антонијевић.

Напомиње да се клека користи и као зачин. У Француској се користи за масна меса, користи се и при спремању дивљачи као маринада. Тако се избалансира масноћа коју нека меса имају. Клека се користи и за лечење реуматизма и гихта.

ТопПрес/ Извор: Агроклуб