Сва годишња доба на планети Земљи топлија су у просеку него ранијих година, па се више не појављује месец или сезона која је глобално хладнија од неког просека у прошлости, рекао је данас климатолог Владимир Ђурђевић.
“Тренутне сезонске прогнозе показују да ћемо имати лето са температуром изнад просека и сигурно можемо очекивати да ћемо на нивоу Европе имати лето са температуром изнад просека“, рекао је Ђурђевић за Танјуг.
Према његовим речима, процес глобалног загревања се дешава свуда, а регионално се дешавају локализоване негативне аномалије док су сви месеци значајно топлији него што су били.
“Феномен ‘Ел Нињо’ који је повезан са тропским делом Тихог окена, на сваких три до седам година, чини да у том делу долази до разливања топле воде, која се нагомилава на обале Азије и Аустралије, и она се разлива преко целог Пацифика и велика нагомилана количина топлоте се ослободи и улази у атмосферу и, као резултат, те године буде значајно топлије него пре“, рекао је Ђурђевић и додао да се очекује да ће 2024. година бити рекордно топла, када ће бити пробијен рекорд из 2006. који се звао “Супер Ел нињо“.
Како је рекао, тај феномен се највише види у тропским областима, као што се на северно-америчком континенту појављују суша и јако високе температуре, док у неким деловима Јужне и Централне Америке има интезивних падавина и поплава.
Ђурђевић додаје и да његов утицај у Европи није тако јасан, али да је глобално планета значајније топлија због процеса глобалног загревања, па ће се топли месеци моћи очекивати и у Србији.
“За овај наш део региона и земљу карактеристично је то да су лета постала изразито топла са пуно топлотних таласа, па и код нас то можемо очекивати и неколико топлотних таласа током лета“, рекао је климатолог и додао да топлија планета значи мање леда, јер и океан постаје топлији.
Тако, према његовим речима, на Северном полу имамо 30 до 40 посто мање леда но што је било, а на Антарктику се бележе рекорди по питању смањене количине леда.
У пар дана марта су измерене највише температуре глобалног океана, иако смо били у овој фази када је требало да температуре буду нешто ниже, што показује степен колико је већ планета загрејана, рекао је Ђурђевић објашњавајући да топљење леда и глечера значи пораст нивоа океана, који је виши за једно 20 цм, „што забрињава“.
Он даље објашњава да је то један од проблема климатских промена и да када се дешавају олује изнад океана, таласи могу да уђу на копно и направе већу штету.
Како је објаснио, људи се селе из мањих градова који немају изражену инфраструктуру која их брани од високе плиме, због честих поплава и да људи не желе да живе у таквом окружењу где сваких неколико месеци има невоља.
Ђурђевић сматра и да же велики градови бити у озбиљним проблемима, посебно у југоисточном делу Азије.
“Индиректно око 100 милиона људи ће бити угрожено у тим градовима и то су озбиљна предвиђања. Треба наћи решења како да се заштите у будућности“, рекао је за Танјуг.
Према његовим речима, у Србији су били релативно суви месеци и ретке су биле ситуације са више кише, а да би се надокнадио губитак, требало би неколико месеци за редом да буде вишак падавина.
“С обзиром да се то није десило, ми смо и даље прилично критични и лако можемо да уђемо у следећу сушу, а имамо и на југу перматненти губитка садржаја воде у површинском слоју земље. Оно доводи до смањења капацитета подземних вода, а ситуација је критична и питање је да ли ћемо се вратити на неки режим из прошлости“, сматра Ђурђевић.
Он такође сматра да је потребан паметнији однос у смислу коришћења и бољег управљања водним ресурсима, јер на годишњем нивоу у Србији постоји мање више иста количину падавина.
Како је рекао, чување воде које Србија има у ексцесним ситуацијама за сушни период би помогло у минимизацији негативних ефеката, а падавине треба сачувати у акумулацијама да би се могле користити у току лета, као и да би било потребно да се развије мрежа наводњавања, што је прилично осветљиво питање.
“То треба одрадити врло одговорно да не би дошло до додатног исцрпљивања водних ресурса посебно подземних вода. Треба наћи најоптималнија решења како да се вода боље користи“, рекао је Ђурђевић.
ТопПрес/ Извор: Танјуг