За неколико деценија неће бити професионалних возача, поштара, туристичких радника, фармера. Чак 40 одсто послова који данас постоје, за 25 година неће постојати, предвиђају светски стручњаци.
Плехови, модле, калупи, у краљевачкој лимарској радионици продавали су се још 1910. године. Продају се и данас, али је Милорад Петровић један од ретких у Србији који их и даље прави.
„Данас се исплати ако радите сами и ако радите буквално за доручак, ручак и вечеру. Деца занат не виде, деца виде рачунар, телевизију, виде менаџере, директоре“, каже Милорад Петровић из лимарске радионице „Микета“ у Краљеву.
Да стари занати изумиру, више није вест. Јесте да ће за две-три деценије нестати и неке професије с којима се свакодневно сусрећемо, попут новинара у штампи и касира. Са све више резервација смештаја на интернету и самосталних организација путовања, на списку су и туристички агенти.
„Наш народ ипак воли живу реч, воли да зна коме даје новац и воли да зна коме може да се жали ако није све било онако како је он замислио да ће бити“, каже Ивана Анђелковић из Туристичке агенције „Пангеа“ у Краљеву.
Електронско банкарство затвара експозитуре, паметна возила су већ на улицама и у историју би могла послати професионалне возаче. Уместо писама, шаљу се мејлови, уместо разгледница фотографије, али поштар ће и даље звонити, кажу у Пошти, бар због електронске трговине.
„Не би било писама у поштанским торбама, али би било робе која се мора физички и доставити купцу, јер виртуелну испоруку још увек нико није измислио, колико год техника била напредна данас“, каже Драган Радивојевић из Пошта Србије.
Промене већ примећује Национална служба за запошљавање. Док за једну групу занимања нема потражње, за другу нема понуде.
„Тренутно се највише траже оператери на тим ласерским машинама, оператери на Це-Ен-Це машинама, значи управо из разлога што се технологија усавршава, што послодавци желе да олакшају и убрзају пре свега своју производњу“, каже Александра Божовић из Националне службе за запошљавање у Краљеву.
У четвртој индустријској револуцији, половину послова ће од људи преузети машине. Машине су прецизније од људи и ређе греше. Међутим, то не значи да ће бити мање посла за оне који су их створили.
Напротив, нова радна места селе се у области где је потребно више образовање, јер машине не одређују будућност, већ је стварају људи.
ТопПрес/ Извор: РТС