Закон о држављанству примењује се од 2005. године и ускоро ће трећи пут бити измењен. На другом округлом столу чуло се да ће измене олакшати подношење захтева за држављанство, али не и сигурносне провере пре пријема нових држављана Србије. Јавна расправа траје до петка, до када је и на сајту МУП-а отворен мејл за коментаре о Нацрту.

Расправа је протекла без несугласница, било је само неколико напомена. Већина измена закона односи се на пријем странаца којима је олакшана редовна процедура за добијање држављанства.

Сузана Станић Царевић из МУП-а наглашава да је досадашњи законски основ подразумевао статус стално настањеног странца, отпуст из претходног држављанства и најмање три године пребивалишта на територији Србије пре подношења захтева за држављанство, препознат као отежавајућа и компликована процедура.

Како додаје, странци нису желели да се одрекну држављанства земље порекла.

То више неће бити услов. Овим изменама као и изменама закона о странцима и запошљавању странаца подстичу се долазак и останак квалификованих радника, а крајњи циљ је – раст привреде.

Због тога, предлог Закона уводи могућност да српски држављани постану они који имају привремени боравак најмање годину дана, запослење и образовање у нашој земљи или признату диплому.

„То су људи за које се цео свет бори. У последњих пет-шест година имамо прилив таквих људи. Дакле, више људи нам се враћа и долази него што из Србије одлази када говоримо о висококвалификованима“, наглашава директор тима за ИТ предузетништво у кабинету премијерке Ненад Пауновић.

Правно невидљиви

Прецизирано је и решавање проблема правно невидљивих лица, без држављанства и докумената. Често су то припадници ромске заједнице, али и супружници наших држављана, углавном, пореклом из региона. Добијање српског држављанства олакшано је и азилантима.

„Суштина је да избеглицама ове измене дају могућност да поднесу захтев за држављанство Србије и на тај начин заокруже причу и интегришу се у друштво, што до сада није било могуће“, указује Јелена Милоњић из Службе за заштиту избеглица UNHCR-a.

Сарадник Центра за истраживање и развој друштва ИДЕАС Фернандо Алмејда Родригез указује на то да се најбољи део измена тиче људи који овде живе седам или 10 година, који говоре српски, познају земљу и прилагодили су јој се.

„Нема их много, али за оне који су ту, добро је да постоји закон који препознаје оно што су они већ постали – део српског друштва“, додаје Алмејда Родригез.

Негативне стране измена

Јавља се и бојазан да ће олакшице имати и негативан ехо. Српски пасош многима би могао да буде пут до других земаља, у које тренутно не могу да оду.

Програмски директор организације „Спасимо децу“ Богдан Красић каже да би једна од негативних последица измена закона могло бити увођење виза за држављане Србије који нису рођени у земљи. То би, како додаје, укључивало и грађане рођене у Црној Гори или Босни и Херцеговини.

Ефекти измена још ће се пратити, кажу из ресорног министарства. Из Владе додају да држава и даље има право да захтев за пријем одбије, чак и када се испуне сви услови.

Још неке од измена тичу се малолетника. Оне рођене у иностранству, у евиденцију држављана Србије моћи ће да упише и родитељ који је страни држављанин, под одређеним условима. За оне који више не желе да буду држављани Србије, предложен је посебан захтев, без обзира на родитеље.

ТопПрес/ Извор: РТС