Ниво депресије код људи смањио у односу на период када се вирус појавио у Србији, показало је истраживање Института за ментално здравље о утицају пандемије на психу људи, рађено током друге године пандемије.

Према речима психијатра др Марије Дабетић, истраживање из прве године пандемије показало је да је стопа депресивности код људи двоструко већа у односу на период пре пандемије.

„С почетком пандемије 2020. године, наше становништво је доживело велики стрес, то је стопа умерене и блаже депресивности, које могу да се разреше уз помоћ психотерапија“, казала је Дабетић.

Она истиче да је наставак истраживања показао да се у међувремену ниво депресивности смањио, што значи да су се појавили заштитни механизми становништва, јер су почели да се прилагођавају животу у пандемији.

„Стопа тешке депресивности која нужно захтева да се обратимо стручњацима из те области је стално иста и пре пандемије и после, занимљиво је да су то људи који су стално код куће и нису се никада јавили за помоћ“, навела је Дабетић.

Дабетић каже да је истраживање показало и да је за 7,1 одсто повећана употреба алкохола и психоатиктивних супстанци у односу на период пре пандемије.

Зато саветује да људи потраже стручну помоћ када примете да имају застој у разним животним областима и када не могу сами да превазиђу неке проблеме.

„Све оно што траје неко време, што не превазилазе, када имају застој у животу у разним животним областима и када им околина то сугерише“, навела је Дабетић.

Дечији психијатар др Емина Гарибовић казала је да је пандемија оставила веће последице на децу и адолесценте, јер они не могу тако добро као одрасли да разумеју социјалне кризе.

„Код млађе деце, која су код куће остајала са родитељима, био је забележен поремећај привржености, када дете није сигурно у у ситуацијама када се накратко одвоји од родитеља“, казала је Гарибовић.

Истиче да је код деце свих узраста за време пандемије забележен поремећај пажње и раздражљивост, а код адолесцената депресивност и специфични проблеми пажње.

Докторка указује да родитељи треба да обрате пажњу на понашање деце и истиче да је време да се потражи стручна помоћ када примете хиперактивност, екстремну раздражљивост, а кључни аларм је, каже, када престану да се играју.

„Треба да потраже стручну помоћ када примете да се деца повлаче, екстремну раздражљивост, хиперактивност, немогућност да их смире и заинтересују, а најважније када деца престану да се играју“, наводи Гарибовић.

На Институту за ментално здравље људи данас је одржан форум „Душевно здравље поново у фокусу“, на којем је представљено истраживање о учесталости психијатријских поремећаја и јачини дистреса током пандемије.

ТопПрес/ Извор: Танјуг