Како преносе неки медији, нови тип хепатитиса стигао је у Србију. Загонетна инфекција, посебно је опасна по децу, а о њој не знамо много. Добра вест је да је број оболелих у свету релативно мали. Лоша да је сваком десетом регистрованом зараженом била неопходна нова јетра. Да ли су наше школе спремне да се боре против те инфекције која се, како кажу, доктори преноси углавном прљавим рукама?

Сапуна, папира и алкохола има довољно, макар тако тврде у школама у Београду. Кажу да се редовно чисте и учионице и тоалети и да родитељи немају разлога за бригу.

„План дезинфекције, с обзиром на претходни период короне, постоји, устаљен је већ две године с обзиром да су се сви ученици и запослени навикли и странке које долазе. Видели сте кад се улазили средства за дезинфекцију на улазима и баријере и све остало“, каже Миле Саковић, директор Прве економске школе.

„Ништа ново. Школа се иначе дезинфикује, редовно чисти, нон-стоп имамо сапун, папир, топлу воду. Ми имамо сопствену кухињу, па је из тог разлога јако важно да се ту води рачуна“, наводиНаташа Васић, директорка ОШ „Дринка Павловић“.

Немир међу родитеље унела јевест о непознатој, опасној болести која напада децу, али и вест да је у Загребу скоро 60 средњошколаца у последња два месеца добило жутицу. Деца су се заразила преко хране у школској мензи, а заразу је пренео кувар.

„Ми на месечном нивоз имамо надзор санитарног инспектора и већ годинама уназад немамо никакву меру, јер све се ради како треба. Зна се како се храна одлаже, како се њој приступа, после сервирања хране се такође дезинфикује, између доручка и ручка, односно ужине и ручка“, наглашава Васићева.

Чак и ако до заразе дође, чим се пријави први случај, постоје прописане процедуре које школа мора да поштује.

„Обавештавају се надлежне установе медицинске долазе, али пре њих врши се дезинфекција свих елемената, улаза, излаза, брава, врата, прозора дезинфекционим средствима. Дезинфекционих средстава имамо довољно“, поручује Саковић.

Старији се сећају како је осамдесетих година прошлог века због жутице пре сваког оброка у школама било обавезно дефинфиковати руке. Лавори су стајали испред сваке учионице. Корона је попустила, али опуштања нема.

Делић: Децу не напада мистериозни, већ акутни хепатитис

Хепатитис непознатог порекла шири се међу децом широм света, а инфектолог Драган Делић каже да то није никакав мистериозни хепатитис, како се помиње у јавности већ акутни хепатитис који, како објашњава, представља акутно запаљење јетре праћено оштећењем ћелија јетре.

Делић наводи да јетру могу оштети вируси и да узрок оштећења могу бити и аутоимуне и метаболичке болести.

Бројни узроци могу довести до акутног оштећења јетре, а овај који сада узрокује болест код деце је још увек непознат навео је Делић за Танјуг.

Како каже то није ништа ново и да смо се први пут са непознатим узроком који оштећује јетру код деце сусрели још 1995. године.

Знамо за то каже и додаје да највише личи на вирусно оштећење и додаје да се код нас и у свету врше и истраживања како би се утврдило који је то вирус.

Навео је да се са акутним хепатитисом сусреће редовно у својој пракси и додао да од шест до осам одсто пацијената на његовом одељењу годишње има оштећења јетре непознатог узрока.

„Постоји сумња да је реч о аденовирусу који нам је познат ,а он је доказан још 1953. године. То је вирус који се преноси капљичним путем, али и путем воде, у базену. Најчешће оболевају предшколска или школска деца и код њих аденовирус углавном изазива упалу ждрела, повишену телесну температуру и увећане жлезде“, навео је Делић.

Може, наводи, да изазове и упалу мозга, плућа, као гастроентеритис који прате повраћање и дијареја.

„Да ли се овај вирус променио, јер до сада није имао особину да оштећује јетру, још увек се не зна, као ни то да ли се можда појавио неки нови вирус“, рекао је Делић.

Навео је многи хепатитисе прележе без симптома и да опасно ако остане последица.

„Не дају сви вируси хроничну болест јетре, али болест која траје дуже од шест месеци оставља за собом оштећења. Вирус остане у јетри, размножава се и даје хроничну болест, иако јетра има моћ регенерације и велику залиху ћелија. Често нам се дешава да пацијенти са хепатитисом дођу у болницу са цирозом, а да нису ни знали да имају хепатитис“, рекао је Делић и саветовао да се зато једном годишње уради рутинска анализа крви.

ТопПрес/ Извор: РТС, Танјуг