Уколико дође до масовнијег одласка радне снаге у Немачку, која ће ускоро отворити тржиште рада за грађане из целе Европе, Србија би могла да остане без великог броја мајстора, што ће се одразити на квалитет одржавања стамбеног простора, али и цену услуга.
После либерализација тржишта рада у Немачкој, која би ускоро требало да заживи, у Асоцијацији слободних и независних синдиката су израчунали да би Србија могла да остане без 200.000 радника, махом лекара, медицинских техничара, професионалних возача, али и занатлија свих профила. Немачка овим законом буквално отима стручне раднике свих профила, јер нуди веће плате. То ће се највише одразити на раднике који немају факултетску диплому, јер ће моћи да без проблема оду у Немачку, на лицу места траже посао и раде док траје поступак признавања квалификација и диплома.
– Нисам сигуран да ће наши мајстори тако лако наћи посао, јер се у Немачкој траже уско квалификовани стручњаци који знају да раде са материјалом конкретне фирме – каже Милан Митровић, керамичар. – Истина је да у Србији углавном раде само старији мајстори, јер су млади отишли или неће да раде такозване прљаве послове. Мајстора ће увек бити пошто, јер онај ко стварно жели да ради, за две године може да се оспособи за квалитетан рад. И ја сам завршио за молера, али 30 година радим као керамичар јер сам схватио да ту има више новца. Урадим купатило од почетка до краја и не могу да нађем шегрта кога ћу обучити бесплатно и који затим може лепо да зарађује. Једноставно, чини се да млади неће да се прљају.
Горан Родић из Грађевинске коморе Србије каже да је највећа грешка учињена када смо уништили грађевинску оперативу која са собом „вуче“ 50 занимања.
– Да смо сачували грађевинске фирме не бисмо имали проблем са мајсторима који би повремено ишли на рад у иностранство да зараде за кућу и кола и враћали се назад – истиче Родић. – Сада нам се отварају огромни послови за грађевинарство од хиљаде милиарди долара, али се дешава да нема радника.
Родић признаје да су на Западу мајстори такозвани „фах идиоти“, јер их је дуално образовање оспособило само за један мајсторски посао. Управо је то разлог, каже, зашто Немачка тражи наше мајсторе, који углавном знају више заната.
– Обучавали су мајсторе уско, само за један посао, подела посла је постала изузетно уско специјализована, јер су их за кратак рок обучавали да за годину-две изађу на градилиште – наглашава Родић. – Запад има велики проблем са занатлијама, јер немају мајсторе који широко знају да раде, па зато траже наше људе. Наши се брзо прилагођавају и квалитетније раде од Бугара и Румуна. Ко жели да има доброг мајстора, мора да га образује и плати. Одлазак добрих мајстора ће се одразити на цену квадрата и одржавање станова, јер ће бити тешко да се нађе добар мајстор који неће бити скуп. Добро одржавање станова одражава се и на цену квадрата. Лако је изградити ново, али је тешко одржавати, што је нама увек био проблем.
Тржиште рада Србије није уређено и многи инвеститори не желе да плате добре раднике, не пријављују их и не брину о квалитету станова које продају. Синдикати и стручњаци упозоравају да ће лоше одржавана инсталација пропасти, а да ли је ситуација безизлазна?
– Највеће паре се „окрећу“ у одржавњу, јер је новац за инвестиције мањи проблем од доброг и редовног одржавања – каже Родић. – Да не бисмо дошли до тога да ангажујемо мајсторе из иностранства морамо да вратимо занатску елиту. У сваком малом месту људи знају многе занате и могу брзо да се припреме за одличне мајсторе. Нама инвеститори највише траже скелеџије, изолатере, тесаре, зидаре, столаре, керамичаре, паркетаре, електричаре… Ми то све већ имамо, али испада да данас сви хоће да уче за ИТ стручњаке.
СТАЛНО ОТВОРЕН КОНКУРС
Велике грађевинске фирме из Београда имају стално отворене конкурсе и највише траже армираче, уз просечну палту од 50.000 динара, а годишње се у стручним школама Србије школује само шест армирача.
Још један од најперспективнијих занимања је ауто-механичарски и ауто-лимарски занат, јер на српским путевима вози се више од 1,6 милиона возила.
БРОЈКЕ
50.000 динара је плата вариоца и ауто-лимара
2020. године у Немачкој ступа на снагу закон о радној снази
969 радника отишло у Немачку 2018. године
ТопПрес/ Извор: Вечерње новости, А.Миката