Исплате додатне помоћи грађанима, подизање минималца, као и подршка за новорођено дете доказ су да економија добро стоји и да је држава окренута грађанима и њиховом стандарду, изјавио је данас министар финансија Србије Синиша Мали. Додатних 20 евра помоћи сваком пунолетном грађанину биће исплаћено у децембру а половином новембра кренуће пријава за тај новац, рекао је Мали за ТВ Прва.

Како је истакао за тај новац моћи да се пријаве и они који се до сада нису пријавили за новчану помоћ од два пута 30 евра, као и они који су у међувремену постали пунолетни.

Додао је да ће новац бити исплаћен уочи нове године, те су очекивања да ће грађани ту помоћ потрошити и тако вратити у економију, а држава ће наплатити ПДВ.

До одлуке о додатној новчаној помоћи дошло је после сагледавања резултата пуњења буџета који је у јуну имао 25 милијарди динара суфицита, док Мали очекује да јулски суфицит буде 35 милијарди динара.

„У разговору са премијерком Аном Брнабић и председником Александром Вучићем, кад смо видели да остварујемо боље резултате од планираних, желели смо да поделимо ту врсту оптимизма са грађанима Србије“, рекао је Мали.

Он је истакао да је у првом кварталу планирани раст БДП-а премашен за 1,7 одсто, а да очекује да у другом кварталу тај раст неће бити испод 12 посто.

Он је рекао да је план био 6,0 одсто раста, први кварт +1,7, а други квартал неће бити испод 12 посто раста

“ Први разлог за додатну исплату помоћи је оптимизам, како би грађани видели да држава има новца и помаже. Тако су и они спремнији да троше новац, па се он обрће у трговини и економији. А важно је да се тражња не смањује“, рекао је министар.

Он је оценио да се држава у корона кризи није затворила у себе и само о себи бринула, већ је помогла и грађанима и привреди.

„Набавили респираторе, направили ковид болнице, набавили све вакцине и лекове, све што показује колко је држава јака. А задржали смо и макроеккономску стабилност“, рекао је Мали.

Додао је да је апсолутно јавни дуг под контролом и да износи 56,2 посто БДП-а.

„То је далеко испод 60 посто, што је ниво Мастрихских обавеза“, рекао је он.

План за повећање минималне зараде, што се договора у овој а остварује у следећој години, је да она буде 35.000 динара, рекао је Мали.

Ове године минималц је 32 хиљаде динара па би повећање било око девет процената, ако стопа раста БДП-а буде између шест и седам посто.

„То је огромно повећање јер минималац подиже просечну зараду у Србији. Већ теку разговори синдиката и послодаваца, брзо ће се укључити и влада са предлогом за ово велико повећање“, рекао је он.

Мали је најавио да се пошто је повећање минималца трошак за послодавца размишља о моделима смањивања пореза и доприноса на зараде.

Он је истакао и да се разматра шта ће Швајцарска формула моћи да донесе на повећању пензија у следећој години.

Због здравља али и из економских развоја, као би економија остала отворена и успешна, Мали је позвао грађане да се вакцинишу јер опасност од короне и даље постоји.

Говорећи о повећању награда за освајаче олимпијским медаља он је истакао да и ту Србија доминира, те да су те награде веће него у САД.

На најаву исплате 5.000 динара подршке за свако новорођено дете он је оценио да за то постоје економске могућности.

„То није нереално, а ми без тога не можемо“, рекао је он.

Истакао је да се у Србији никад више путева није градило, као и да је ове године наплаћен три милијарди динара више путарине него у 2019. години пре короне.

„Не вреде нам аутопутеви ништа уколико нема деце и људи који ће се возити. Вучић и Брнабић су за то да додатно стимулишемо и подржимо пронаталитетну политику, и не мислим да је нереално“, рекао је он.

Додао је да је и у тој политици економија најважнија јер ће бити бракова и деце ако родитељи имају сигурност запослења, виде да се граде путеви, вртићи, школе, домови здравља и болнице.

Коментаришући договор и иницијативу Опен Балкан он је истакао да што је веће и отвореније тржиште, наша домаћа економија има веће користи, а корист ће имати и друге државе.

„Проток роба услуга и радне снаге, подстиче раст и развој у региону“, оценио је он.

Навео је да је Србија прошле године била доминантна са 2,9 милијарди страних директних инвестиција, а да је у првих пет месеци ове године у оквиру ЦЕФТА споразума остварила 954 милиона евра суфицита.

На питање да ли очекује реакцију ЕУ и Брисела на Опен Балкан он је одговорио да регион чека Брисел већ деценијама.

„У овом тренутку водимо рачуна о нашим интересима, и интересима Северне Македоније и Албаније“, рекао је он и додао да ће убрзани проток у региону повећати атрактивност за стране инвестиције.

Поводом одласка GEOX-a из Врања он је подсетио да је ту фирму довео Борис Тадић а да су све субвенције исплаћене.

„Очигледно да имате посао са, не могу да кажем преварантима, али немачким компанијама се то не би десило“, рекао је Мали.

Истакао је да ће бити учињено све да највећем броју радника буде пронађен нови посао.

Како је истакао пример GEOX-a не доводи у питање политику субвенција страним директним инвестицијама у Србију.

“ На стотине фабрика је отворене у нашој земљи. 2012. стопа незапослености била је 25,9 посто а данас је девет одсто – ти људи су запослени у тим новим фабрикама“, рекао је министар.

Навео је да политику субвенција страним инвеститорима имају и Пољска, Чешка, Словачка и Мађарска.

„Имамо проблем, идентификовали смо га, наћићемо решење. Стотине других фабрика ради несметано. Стотине хиљада наших суграђана раде и зарађују за хлеб“, рекао је Мали.

Додао је да стране директне инвестиције јесу основ и покретач развоја, уз јавне инвестиције.

„То је најодрживији начин развоја једне економије. Далеко смо изнад свих земаља у региону кад је то у питању“, закључио је министар финансија.

ТопПрес/ Извор: Танјуг