Мање младих на евиденцији незапослених

Мање младих на евиденцији незапослених

Према евиденцији Националне службе за запошљавање, уочен је тренд смањења броја младих на евиденцији незапослених, а у првој половини ове године мерама активне политике запошљавања обухваћено је око 22.000 младих особа.

Од тог броја 4.000 младих људи користило је директну финансијску подршку, наводи се у саопштењу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Поводом Међународног дана младих, из министарства истичу да је континуирана подршка младима и унапређење њиховог положаја на тржишту рада један од приоритета рада министарства, а пружање подршке младима наставиће се кроз мере које имају за циљ јачање мотивације за активно тражење посла и припрему за тржиште рада, као и мере стручног оспособљавања и запошљавања.

Велика подршка државе укључивању младих на тржиште рада огледала се и у реализацији програма „Моја прва плата“, који је спроведен у два циклуса, у 2020. и у 2021. години, а који је у Бриселу добио међународно признање. У току прва два циклуса овог програма било је укључено око 18.000 младих.

Имајући у виду одличне резултате у реализацији овог програма, будући да је након првог циклуса више од 42,2 одсто корисника тог програма запослено и да се очекује да најмање 50 одсто корисника буде запослено после завршетка другог круга.

Из Министарства су саопштили да су у току завршне припреме за спровођење трећег круга програма „Моја прва плата“.

У циљу унапређења положаја младих на тржишту рада, Република Србија је почела и рад на увођењу програма Гаранције за младе, који подразумева да млади добију квалитетну понуду за посао, наставак образовања, праксу или учење кроз рад у року од четири месеца од уласка у статус незапослености или напуштања, односно завршетка формалног образовања.

Влада Републике Србије основала је Координационо тело за израду и праћење спровођења Плана имплементације Гаранције за младе, а у току је рад на припреми Нацрта плана имплементације тог програма.

Први пут од 2014. мање од 100.000 незапослених младих

По први пут од 2014. године у нашој земљи има мање од 100.000 незапослених младих, али тек свака десета млада особа сматра да је просечна плата од око 74.000 динара у овом тренутку довољна за пристојан живот, показује истраживање Кровне организације младих Србије (КОМС). Државна помоћ од 100 евра изузетно значи свакој трећој младој особи, показује истраживање спроведено од 24. маја до 8. јуна на нешто више од 1.100 испитаника.

Генерална секретарка КОМС-а Миљана Пејић рекла је данас, представљајући Алтернативни извештај о положају и потребама младих у Србији, да су младима зарада и радно време сада битнији при запошљавању, али и да чак 49 одсто младих планира да се одсели из земље, а то је тек један проценат мање у односу на 2021. годину.

Пејић је рекла да више од половине младих има радну праксу, али и да та пракса у 75 одсто случајева није била плаћена, те је, каже, потребно да се донесе нови Закон о радним праксама.

Када је реч о политичком деловању, број младих у Скупштини у 2022. износи 5,8 одсто, што је мање у односу на 2020. када је било 11,2 одсто, а више него 2014. (два одсто).

Истраживање показује да су млади нешто мање заинтересовани за политичка дешавања у односу на 2021, али заинтересованост расте са бројем година и нивоом стеченог образовања.

Пејић каже да су млади данас највише заинтересовани за заштиту животне средине, економске и националне теме, а највећа промена у односу на претходне године је да су корупција и криминал постали мање интересантни младима.

Трећина младих уопште не прати политику на локалу, а чак 80 одсто младих сматра да не могу да утичу промене у друштву.

Пејић наводи да је 58 одсто младих гласало на изборима, а зашто нису гласали највише њих каже да не верује да избори могу да промене нешто у друштву, а потом и да су сви политичари исти и да немају за кога да гласају.

„Скоро 90 одсто младих није активно у политичким партијама, 70 одсто сматра да је изузетно снажан страни утицај на политику у Србији. Такође, велики број младих сматра да избори нису фер и поштени и порастао је број оних који кажу да не могу да то процене“, рекла је Пејић.

Млади највише поверења имају у војску, цркву, Канцеларију за младе, док најнижу оцену дају политичким партијама, медијима и Влади Србије.

По први пут млади су испитивани о томе да ли Србија треба да буде монархија, а 45 одсто је рекло не, а да подржава свака пета млада особа, и то у већој мери мушкарци старији од 25 година.

Порасла је подршка одређеним вредностима, попут религије и припадности религиозним групама и нацији, као и за ЛГБТQ популацију.

Чак 41 одсто младих не подржава пут Србије ка ЕУ, а на питање зашто Србија још увек није постала чланица, први одговор је да не жели да призна Косово, други да не жели да се одрекне добрих односа са Русијом и Кином, а трећи да није спровела све реформе неопходне за чланство.

Против санкција Русији због рата у Украјини је чак 73 одсто младих и највећи број њих сматра да би Србија требала да настави да ради на повлачењу признања Косова.

Такође, млади већински сматрају да Србија не треба да врати обавезно служење војног рока. Млади су најмање сагласни са тврдњом да су високо образовани појединци најелитнији део друштва, а највише се слажу да се у иностранству знање више цени.

Чак 73 одсто младих било је изложено вербалном насиљу, 40 одсто физичком и 17 одсто сексуалном насиљу и тај проценат је порастао у односу на 2021.

КОМС сматра да је неопходно донети измене и допуне Закона о младима, који је, кажу, кључан за унапређење њиховог положаја.

КОМС такође упозорава да већ две године нема акционог плана који спроводи стратегију за младе, а последњи је донет за период 2018-2020.

Истичу, међутим, да је Министарство за рад у протеклој години интензивирало активности када су млади у питању, а најзначајнији напредак је преузимање одговорности државе да уведе гаранције за младе.

То је програм који је познат у државама чланицама ЕУ и који осигурава да млада особа не буде дуже од четири месеца ван образовног или система запошљавања.

ТопПрес/  Извор: Танјуг

KOMENTARI