Влада Србије је донела одлуку о интервентном откупу пшенице и говеђег меса. Како објашњавају аграрни стручњаци, ово је већ други позив државе да мења говедину за кукуруз, јер је извоз за Турску у неком моменту био стопиран. Размена ће се радити по паритету – 17 килограма меркантилног кукуруза за килограм товне јунади.
Како је рекао министар пољопривреде Бранислав Недимовић, интервентни откуп је овог пута покренут на иницијативу неколико удружења, јер је извоз јунетине у Турску у једном тренутку био заустављен. Када је реч о пшеници, држава ће за 1,8 килограма меркантилне моћи да добију килограм семенске пшенице.
Министар Недимовић је изјавио да је извоз за Турску поново успостављен и да држава жели да у што краћем временском пероду ослободи пољопривредне произвођаче трошкова који су настали због извоза јунетине за Турску.
Код извоза јунади већ дуже време постоји проблем, јер нису реализоване утврђене квоте јунећег меса – испричао нам је Милан Простран, агроекономиста. – Јунад су порасла, створио се проблем, јер их Турска није купила. Ово је већ други оглас државе да мења јунеће месо за кукуруз. Сигурно је да приозвођачи који су ушли у производњу јунећег меса због извоза у Турској имају дозу незадовољства. Чим јунад порасту, цена пада. То свакако не значи да ће месо у радњама бити јефтиније. Наиме, јунетина има високу цену, а то је резултат у говедарству. И даље имамо пад броја говеда, чак и у односу на 2018. годину.
Према речима Пространа, држава покушава да уговорене аранжмане компензује за уговорену размену. Била је повољна извозна цена ка Турској, али с обзиром на то да су јунад сад порасла, изгубила је на квалитету, па и на цени. Јунад која иде у извоз има од 450 до 500 килограма, док је сад већ достигла тежину од 600 килограма.
Када је реч о пшеници, сматра Простран, држава покушава да стимулише и све оне који су били разочарани њеном ценом на тржишту.
– Било је доста најава пољопривредника да неће улазити више у сетву пшенице – објашњава Простран. – Да им је економски неинтересантна. Пшеницу, међутим, морамо да сејемо. И држава сада стимулише ту сетву. Ово је један од начина. Да се кроз размену, ипак, иде до већег процента декларисаног семена.
Количине са тавана
У Србији је сада посејано око 40 одсто пшенице са тавана. Код приноса, сигурно је да квалитет семена утиче са 50 одсто. На залихама има довољно декларисане сорте семене, и сада желе на време стимулишу пољопривреднике, јер припреме за сетву ускоро почињу.
ТопПрес/ Извор: Вечерње новости