Савез пчеларских организација у сарадњи са НАЛЕД-ом покреће кампању „Месец заштите пчела“, будући да је неправилна употреба пестицида довела протеклих година до значајног пада популације пчела које су веома важне јер опрашују више од 80 одсто биљака које користимо у исхрани.
Циљ кампање је да се прикупе идеје и предлози за очување пчела, те ће током марта сви који се баве пчеларством, пољопривредом или заштитом животне средине моћи да се укључе у јавно-приватни дијалог и понуде решења.
Како се наводи у саопштењу НАЛЕД-а, дијалози ће се водити путем сајта www.jpd.rs, друштвених мрежа, као и на округлим столовима у Београду (5. марта), Новом Саду (14. марта) и Чашку (26. марта).
Значај тог сектора илуструје податак да у Србији послује око 20.000 пчелара и узгајају 1,3 милиона пчела које годишње произведу 7.000 тона меда.
Председник Савеза пчеларских организација Србије Родобљуб Живадиновић каже да би изумирање пчела за нашу земљу значило директан економски губитак од 148 милиона евра годишње.
„Оно што је још важније јесте да су пчеле најбољи показатељ безбедне животне средине за човека јер могу да живе само у здравом и чистом окружењу. Без њих са наше трпезе нестала би квалитетна и здрава храна и зато чувањем пчела чувамо живот“, рекао је Живадиновић.
У саопштењу се наводи да до тровања пчела најчешће долази услед запрашивања крпеља и комараца из ваздуха или неодговорне употребе пестицида у пољопривреди, од којих су многи недозвољени и набављени на црном тржишту.
Извршна директорка НАЛЕД-а Виолета Јовановић истиче да је пчеларство оптерећено и значајном бирократијом која онемогућава решавање питања тровања с обзиром на то да је за померање кошница из зоне запрашивања потребно прибавити низ одобрења.
„Такође, проблем је и мањак капацитета у инспекцијама, а када до тровања дође трошак доказивања путем анализа пада на пчеларе због чега већина одустаје од даљег поступка“, каже Јовановић.
Наводи да је циљ да кроз унапређење регулаторног оквира, јачање капацитета инспекција, али пре свега путем едукације пољопривредника, привреде и локалних самоуправа о опасностима коришћења пестицида допринесе очувању пчелињих заједница.
Подаци показују да упркос великом потенцијалу пчеларства и чињеници да је Србија земља са највећим бројем пчела по глави становника (једна пчела на шест становника), мали број пчелара живи од тог бизниса.
Да би могао да издржава целу породицу, неопходно је да један пчелар има 500 и више кошница што међу 10.000 чланова СПОС-а поседује тек 34.
Производња меда пала је са 12.000 тона у 2015. на 7.000 тона у 2017, а дешавало се да услед тровања фонд пчела падне и за петину годишње.
Кампања „Месец заштите пчела“ део је четворогодишњег Пројекта јавно-приватног дијалога за развој који финансира Америчка агенција за међународни развој (USAID), а спроводи НАЛЕД у сарадњи са Републичким секретаријатом за јавне политике.
ТопПрес/ Извор: Танјуг