Чачак – На обалама Западне Мораве инспирацију има књижавник чија се ставаралачка пустоловина наставља и у деветој деценији. Мића Миловановић, како га поштоваоци и читаоци зову шумадијски Толстој, који је одликован међународним књижевним признањем „Сребрни витез” у великој Русији, књижевник је инспирисан стварносном прозом, Моравом и српском Светом гором. Његово дело „Молитва за оца Прохора“ монаси са Свете горе пренели су у Русију, које је, како каже овај књижевник за свештенство нека врста Библије, а награда из Русије има посебну драж, јер без обзира на промене услова живота у тој земљи и даље је међу најчитанијима.
„Награду „Сребрни витез” сам добио 2017. године у конкуренцији неколико стотина романа из 13 словенских држава. Посебно ми је драго што ми је то признање доделила Русија, која је мени драга земља и што су Руси препознали у толико великој конкуренцији вредност мог романа. Био сам позван у Сибир, међутим, нисам могао да одем, тако да ми је амбасадор Чепурин у Београду лично уручио награду. С обзиром на то да сам професор енглеског и руског језика, утолико ми то више и значи”, рекао је Мића Миловановић, књижевник из Чачка.
Миловановићев награђени роман „Молитва за оца Прохора” описује бурне догађаје српске историје ХХ века. Роман је настао на основу сведочења првобитно свештеника Јована Варагића, а касније монаха који је пред смрт у 95. години у чачанској болници испричао лекару чудесну документарну причу која је касније захваљујући снимцима доктора преточена у ванвременски роман.
„Кроз роман „Молитва за оца Прохора” може да се сагледа колико су сулуди ветрови историје немилостдно шибали овај народ, до крви, до пропадања, до истребљења, до страдања, али тај народ је, ето, ипак, имао снаге да одоли и надживи све то и кроз уста Оца Прохора може се сазнати шта смо све преживели у прошлом веку. Овај роман не бих могао да напишем да није био др Крљанца, начелника интерног одељења у чачанској болници 1992. године, који је са старим монахом водио двомесечни разговор до смрти, након чега ми је уступио тонске записе, тако да сам ја то преточио у уметничко дело.”, појаснио је Миловановић.
Планира се екранизација, могуће да Биковић буде у главној улози
У деветој деценији овај књижевник је поносан на дело и достигнуће свог пера за које постоји могућност да се преточи и на филмско платно.
„Роман „Молитва за оца Прохора” је међу 100 хиљада књига, према подацима библиотеке је у самом врху читаности, а у последње две три године воде се разговори око филма, међутим финансијска средства су у питању. Сценарио је већ написан са одређеним изменама у однсоу на роман, које сам ја прихватио. Постоји могућност да неко од великих имена нашег глумишта прихвати улоге, као што су Милош Биковић, Војин Ћетковић и главна женска улога Слобода Мићаловић. То је све сада у перспективи и у зависности од материјалних стредстава, ту су потребне масовне сцене на више локација, што би у афирмацији романа и мени лично много значило”, казао је Мића Миловановић.
За будућност српске књижевности Миловановић има своје виђење.
„Српска проза данас има добра дела и добре писце, међутим, књижевна критика је пала на врло ниске гране. Немамо критичара који ће објективно да сагледа дело. А вредна дела која стварају људи у престоници и у унутрашњости, тешко могу да дођу до изражаја”, закључио је Миловановић.
ТопПрес/ РИНА
