Око милион људи у Србији у блиској будућности може да очекује да им јавни извршитељи дођу на врата.
Према подацима Коморе јавних извршитеља управо оволико, сви извршитељи у нашој земљи, имају предмета у раду. Дуговања има по свим основама, од комуналних, преко предузећа у стечају, па све до дуговања на основу правоснажних судских пресуда. Највећи број предмета су управо неплаћени рачуни за комуналне услуге.
Како пише портал Каматица, када се исцрпе све правне могућности, а дуг ипак не наплати, тада заправо почиње посао јавног извршитеља.
Уколико се дуг не измири у року од осам дана, или не преда приговор на пресуду, они куцају на врата, пописују и плене имовину дужника. Предмет извршења може бити буквално све што дужник поседује, што се у јавним регистрима води на његово име. На пример, ауто, непокретна имовина…
Која ће се имовина продавати зависи од висине дуга и вредности имовине. Важно је знати да и у овом поступку и дужници имају своја права. Па тако, ради намирења дуга, није могуће запленити ону имовину која се сматра потребном за живот појединца или породице.
Када су у питању покретне ствари не може да се заплени одећа, обућа, шпорет, фрижидер, као и залихе хране и огрева за три месеца и новца за месец дана. Уколико је дужник корисник неких социјалних давања, прима дечији додатак или инвалиднина, ни то не може бити предмет заплене. Док се зараде и пензије обустављају највише до две трећине укупног износа.
Али, ако је дужник на пример столар или фризерка и тако зарађује за живот и издржава породицу, то се не сматра основном имовином потребном за живот. Тада би предмет извршења била и сва њихова средства за рад, у случају столара све машине, а у случају фризерке сва опрема за фризерски салон.
Уколико је дужник, подстанар и на тој адреси и пријављен, осим њега дугове плаћа и власник тог стана. Али, и он има своја права. У комори јавних извшитеља објашњавају да би то „треће лице“ требало да покрене поступак за доказивање да је имовина у стану његова, али ни то не зауставља извршења. Тек када то суд утврди, обуставља се пленидба имовине. И зато они апелују на све дужнике да је најбоље „да се са извршитељима и сарађује“, као и да заједнички могу пронаћи и „олакшавајуће околности“.
Једна од њих је ако, на пример, дужник донесе потврду да месецима није примио зараду. Такође, могућ је и договор да се дуг отплаћује на рате. И на крају, цео поступак принудне наплате дуговања, уколико се то недвосмислено утврди, може се потпуно зауставити због немаштине, односно сиромаштва дужника.
Од 2012. године, када је комора основана, до данас било је укупно око два милиона предмета. Половина од тога је решена. Дужници се најчешће жале на висину дуга, односно, како је могуће да за неку комуналну услугу дугују 5.000 динара, а на крају им се плени имовина у вредности од 40.000 динара. У Комори објашњавају да је део тога камата, која се обрачунава сваки дан, а остатак иде за трошкове принудне наплате, која је сама по себи веома скупа.
ТопПрес/ Извор: Каматица