Минимална зарада у Србији од идуће године биће повећана 11,1 одсто, односно са 155,3 динара на 172,5 динара по сату, најавио је данас министар финансија Синиша Мали.
Садашња минимална зарада је 27.022 динара, а после повећања ће износити 30.022 динара.
„Повећање минималне зараде од 11,1 одсто предложила је Влада Србије јер чланови Социјално-економског савета ни на данашњој седници нису могли да се договоре о томе колико треба да буде повишица“, рекао је Мали на конференцији за новинаре у Влади Србије.
Репрезентативни синдикати су тражили да повећање „минималца“ буде од око 24,5 одсто, а Унија послодаваца Србије је сматрала да је реално да износи шест одсто, у складу са растом бруто домаћег производа (БДП) и инфлације, а ако је веће да се послодавцима компензира тај издатак.
Мали је рекао да ће повећање минималне зараде бити највеће до сада, а да ће послодавцима бити учињен уступак тако што ће се увећати неопорезиви део зараде са 15.300 динара на 16.300 и да ће се смањити доприноси за пензијско осигурање за пола процента.
На питање зашто се смањују доприноси за пензије када се Фонд за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО) дотира из буџета Мали је рекао да то неће угрозити функционисање Фонда.
„Раније се ПИО фонд дотирао 52 одсто из буџета, а сада са око 20 одсто и ово смањење доприноса неће угрозити његово функционисање“, оценио је Мали.
Он је казао да је задовољан „успостављеним социјалним дијалогом са синдикатима и послодавцима и да је права слика Србије када се решења налазе у обостраном интересу“.
Додао је да ће од 1. јануара бити укинут Закон о привременом уређивању основица за обрачун зарада и других примања корисника јавних средстава, па ће плате у комуналним предузећима моћи да се подигну за пет одсто.
Председник Савеза самосталних синдиката Србије (СССС) Љубисав Орбовић казао је да, иако ће од 2002. године повећање „минималца“ највеће до сада, тај синдикат није задовољан.
„Било је договорено да се идуће године изједначи минимална зарада са вредношћу минималне корпе, али овим повећањем то неће бити постигнуто, иако је направљен помак“, рекао је Орбовић.
Додао је да Влада није прихватила ни предлог синдиката да се укину казнени бодови за преверемени одлазак у пензију после 65 година живота са образложењем да нема новца.
Председник синдиката УГС „Независност“ Зоран Стојиљковић рекао је да „није било нарочитих преговора у Социјално-економском савету око висине минималца већ је то више личило на међусобно информисање“.
„Ово повећање минималне зараде од 11,1 одсто је уступак који је Вучић (Александар) најавио још у марту“, рекао је Стојиљковић.
Додао је да повећање није мало, али да није довољно да се минималац изједначи са вредношћу минималне корпе „ни за три, четири…пет, шест година, а да миннимална корпа садржи толико калорија да човек не умре и да је предвиђено 1.200 динара за обућу и одећу трочлане породице и 1.400 грама парадајза, односно 47 грама по особи“.
Почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић рекао је да је повећање „минималца“ максимална подршка Владе синдикалним захтевима и да су послодавци задовољни јер ће се њима компензирати то повећање.
„Минималац је у последње три године повећан 29,7 одсто, а нешто мање и просечна плата, али да би они и даље расли Србији су потребни ‘кинески’ резултати, најмањи привредни раст од пет одсто да би стигли друге у Европи јер је Србија по привредним резултатима ближа афричким земљама него европским“, рекао је Атанацковић.
Министар за рад запошљавање борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић оценио је да су реформе које је председник Србије Александар Вучић увео 2014. године резултирале да повећање минималне цене рада буде највише него икада у Србији.
„Жеља владе је да повећање буде у складу са реалним основама.
„Јавни дуг данас је 51,9 одсто, незапосленост 10,3, инфлација 1,6 одсто, а имамо и реално повећање бруто домаћег производа и то показује да Србија напредује у сваком смислу“, рекао је Ђорђевић.
ТопПрес/ Извор: Бета