Велики број младих, половина њих, у потпуности је поштовала мере физичког дистанцирања током ванредног стања – 49,3 одсто, док је по укидању ванредног стања проценат младих који су поштовали ту меру пао на 19,1 одсто, показује истраживање Кровне организације младих „Живот младих у Србији – Утицај ковид-19 пандемије“.
Истраживање, које је данас представљено, поштовање мера ограничења кретања и окупљања у току ванредног стања поштовало је готово две трећине младих – 64,7 одсто, а након његовог укидања је то чинило мање од трећине – 28,8 процената.
Мере су више поштовале младе жене, од мушкараца.
Такође, 41,4 одсто испитаних је изразило незадовољство реакцијом државе током марта и априла, а 58,9 одсто њих, од маја до септембра.
Истраживање је показало да су млади током ванредног стања имали значајно више поверења у институције, него што је то био случај у периоду након укидања ванредног стања у земљи.
Када је реч о области рада и зарада, истраживање показује да је током ванредног стања трећина младих, 33 одсто, имала страх од губитка посла, а након њега, тек нешто мало мање – 31 одсто.
Тренутно 23,2 одсто младих осећа несигурност за своје радно место, док за будућност радног места страхује 27,9 процената младих.
Више од половине њих мисли да је пандемија негативно утицала на њихово школовање, док 26 одсто младих није имало онлајн наставу.
Тек 6,1 одсто младих сматра да је имало добар приступ образовању, док 36,5 одсто младих сматра супротно.
Током ванредног стања у земљи, осећај здравствене угрожености имало је 42,7 одсто младих, док га након ванредног стања осећа њих 29,9 одсто.
Млади су се у највећој мери плашили да се не заразе и угрозе породицу (71,7 одсто), као и да се не зарази неко од њихових ближњих (70,1%).
У мањим процентима су имали страх да се они не заразе (32,6 одсто), да не заврше у болници (25,6 одсто), страх од смрти имало је 24,7 одсто испитаних, а страх да не дођу у ситуацију да дуго буду у болници 22,1 одсто.
Што су млади живели у већој средини, то је осећај угрожености био већи, па су се највише угрожено осећали млади из великих градова (3,13), затим у градовима (2,90), општинама (2,84) и насељима мањим од 10 000 становника (2,53).
Истраживање је показало да се 26,2 одсто младих осећало јако лоше у изолацији, а њих 27,2 одсто лоше, док се тек 11 одсто осећало добро, а само њих 6,6 одсто јако добро.
Такође, исти проценат младих, 27 одсто, одговорило је да планира да се одсели из Србије, односно да то не жели, док је 46 процената одговорило да о томе размишља, али да за сада не планира.
Током пандемије је волонтирало 22,6 одсто младих, а највећи број њих (78,7%) је волонтирало самоиницијативно.
Они који су волонтирали организовано то су чинили у организацијама цивилног друштва, у Црвеном крсту, УНИЦЕФ-у или некој другој међународној организацији или локалној самоуправи.
КОМС је истраживање спровео током јула и августа, а у њему је учествовало 1.103 младих, узраста између 15 и 30 година.
ТопПрес/ Извор: Танјуг