Заједничком сарадњом државе и Савеза пчеларских организација Србије постигнуто је много за саму производњу меда у нашој земљи. Центар за пласман и складиштење меда у Рачи развија мед као национални бренд међутим и поред тога пчелари се суочавају са многим проблемима на терену.
„Ми смо уз помоћ пчелара , уз помоћ државе направили нашу националну теглу меда, да се на рафу ма где у свету види мед у тој тегли, да се зна да је из Србије, чак је и ћирилица на тој тегли, то имају још и велики национални савези попут Немачке“, рекао је пчелар Радомир Радованович.
„Са друге стране ми имамо неке прописе који отежавају рад у пчеларству, један од тих је и закон о регистрацији пчелињака, о сеобама, практично ветеринарски прописи који би благим изменама где држава не треба да уложи не знам каква средства али треба да донесе одлуку која мора да буде усвојена. Један од пример је нешто на чему радимо са Биосенсом из Новог Сада, то је формирање аписенс апликације која би практично дигитализовала и контролисала управљање пчелињацима на територији Србије. То би олакшало пчеларима производњу, олакшало би обављање наших послова“, казао је пчелар Ђорђе Мркић
На сабору у Рачи на коме су присуствовали пчелари из различитих крајева наше земље било је речи о проблемима који прате саму производњу. Нестабилно тржиште и појава фалсификованог меда на бази шећера главни су проблеми док је неопходна и сарадња између воћара и пчелара.
„Тренутно јесте застој у извозу, Европска Унија уопште не посвећује пажњу када је у питању квалитет меда, једноставно увози се све и свашта. Прошле године су из Кине увезли 70 % више кинеског меда, који је веома сумњивог квалитета него 2021. године. Нема више уговора са великим трговинским ланцима из ЕУ, са њиховим добављачима, а њихови добављачи су они који треба да купе мед од нас да, их пласирају. Па и ону су јако суздржани са набавком меда, узимају само онолико колико им је потребно и нема дугорочних договора. То је велики проблем за нас и зато смо се окренули да тражимо решење у другим државама, арапском света и далеког истока“, констатовао је Родољуб Живадиновић-председник Савеза пчеларских организација Србије
Представници министарства пољопривреде на сабору су објаснили и рад платформе еаграр која је усмерена ка томе да се увежу различити системи производње, да се добије јаснија слика на терену као и да се олакша добијање субвенција.
„Субвенције ће ићи путем платформе е аграр, односно е подстицаји и биће то у дигиталној форми, на један клик доступан нашим грађанима. Ми ћемо пре тога са њима обрадити ажурирање података а они ће коначно унети праве податке, да ми знамо коме усмеравамо средства и да можемо на паметан начин да водимо нашу аграрну политику за будући период“, закључила је Ивана Поповић – државна секретарка у Министарству пољопривреде
Пчелари из Савеза раде на томе да се промени и сам став о субвенцијама како би новац ишао члановима пчеларских организација а не непровереним произвођачима који олако пласирају мед на бази шећера користећи државне подстицаје.
ТопПрес/ Извор: РТВ