У Србији је, после 25 година, у току највећа епидемија морбила, са првим смртним исходима после 20 година, а током епидемије, која је почела у октобру прошле године, забележено је 4.858 оболелих и 15 смртних исхода.
Како је саопштио Институт за јавно здравље „Батут“, прошле године је у Европском региону Светске здраствене организације у епидемији морбила пријављено 21.315 оболелих, са 35 смртних исхода, што је четири пута више у односу на 2016. годину.
Епидемије са 100 и више случајева су регистроване у 15 од 53 земље, а највећи број оболелих у 2017. години је регистрован у Румунији (5.562), Италији (5.006), Украјини (4.769), Грчкој (967), Немачкој (927), Србији (702).
Епидемије су проузроковане падом обухвата ММР вакцином у дечијем узрасту у специјалним популационим групама (које одбијају имунизацију из верских и филозофских убеђења, Роми, мигранти итд.), прекидом у снабдевању вакцинама и неправовременим пријављивањем оболелих.
Обележавање Недеље имунизације која траје до 29. априла има за циљ да пажњу опште јавности и здравствених радника усмери на значај имунизације као најефективније и најефикасније мере примарне превенције.
Имунизација се спроводи у циљу спречавања и сузбијања заразних болести и најбржи је и најјефтинији начин контроле, којим се одстрањују и на крају искорењују многе заразне болести.
Новим трогодишњим програмом обавезне и препоручене имунизације становништва против одређених заразних болести из децембра 2017. године, током ове године предвиђено је увођење обавезне имунизације деце против обољења изазваних Стрептококусом пнеумоније, пасивне имунизације превремено рођене деце против обољења изазваних респираторним синцицијелним вирусом, обавезне имунизације запослених у здравственим установама против малих богиња, заушака и рубеле.
ВОДЕЋИ УЗРОК СМРТНОСТИ ДЕЦЕ ДО 5 ГОДИНА
Према новом Правилнику о имунизацији и начину заштите лековима од априла 2018. године у Програм обавезне имунизације уведена је вакцинација против обољења изазваних Стрептококусом пнеумније за децу рођену од 1. јануара 2018. године.
Вакцина је високо ефикасна у редукцији инвазивних форми обољења као што су менингитис – запаљење можданица, пнеумонија – запаљење плућа, бактеријемија, као и код најучесталијих форми запаљења средњег уха деце узраста до две године.
Ова обољења представљају водећи узрок смртности деце узраста до пет година у групи вакцинама превентабилних болести на глобалном нивоу.
Према Календару обавезне имунизације у Србији вакцинација се спроводи против туберкулозе, дифтерије, великог кашља, тетануса, дечије парализе, хепатитиса Б, морбила, заушака, рубеле, обољења изазваних вирусом инфлуенце тип Б и обољења изазваних Стрептококусом пнеумоније.
ЦИЉ ДОСТИЋИ 95 ОДСТО И ВИШЕ
Циљ систематске обавезне имунизације је достићи и одржати 95 одсто и виши обухват на нивоу целокупне популације деце коју према дефинисаном узрасту и календару треба вакцинисати (сва деца, свим вакцинама без демографских, територијалних и социјалних разлика), ради спречавања оболевања, могућих компликација, трајних оштећења и смртних исхода.
Пре увођења вакцине против малих богиња, која је у примени скоро 50 година, процењује се да је годишње умирало око 2,6 милиона особа, а иако се процес елиминације морбила континуирано спроводи у земљама ЕУ, у областима са ниским обухватом региструју се епидемије у општој популацији.
Како би се до краја 2020. године достигао циљ одстрањивања малих богиња у Европском региону СЗО неопходно је наставити активности на достизању и одржавању обухвата вакцинисаних преко 95 одсто и спровођењу допунске имунизације невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних лица.
ТопПрес/ Извор: Телеграф.рс/ Танјуг