Професор Нинослав Никићевић, наш највећи стручњак за ракију, рекао је данас да је пресрећан што је српска шљивова ракија уврштена на УНЕСКО-ву листу светске нематеријалне баштине и нагласио да сада треба уложити напор да се заштите технологија прављења и географско порекло шљивовице.
„Није ни мало лако доћи на УНЕСКО-ву листу и колико сам видео, то је засад једино алкохолно пиће на њој. Ми смо то успели из другог пута, први пут смо конкурисали 2013. године, али је документација била незграпно написана, па нисмо успели“, рекао је Никићевић за Танјуг.
Он је нагласио да смо „добили само прво полувреме“ и да сада предстоји „друго полувреме“, како би српска шљивовица била заштићена.
„Друго полувреме је да заштитимо технологију и географско порекло на међународном нивоу, јер кад немате заштићену технологију, друге земље, Хрватска, Немачка, Чешка, Словачка, производе шљивовицу препеченицу, а то не сме да се ради са коњаком, текилом или калвадосом, јер је Француска заштитила шампањац, калвадос, армањак и коњак као своја пића“, напоменуо је Никићевић.
Он је, као наш највећи стручњак за ракију, нагласио да српска шљивовица спада у сам светски врх квалитета.
„Шљивова препеченица је једно од три најсавршенија јака алкохолна пића на свету. Друга два су чувени француски коњак и одређени типови шкотског малт вискија“, објаснио је Никићевић.
Додао је да се права шљивова ракија прави од шљива старих сорти пожегача или црвена ранка, али да су погодне и чачанске селекције шљиве, ваљевска шљива и дуге старе сорте.
Никићевић је нагласио да се преврели кљук од шљиве пече искључиво у бакарном казану, и да се након добијања пров дестилата ракије он обавезно препече.
„Дестилат шљивовице од 65 степени ставите у буре од храста китњака или лућњака и мора да прође четири до пет година да би се формирао тај пламенити мирис и арома који зовемо буке. Било је случајева да је и дудово буре давало коректан квалитет одлежавања, али само код шљивовице“, истакао је Никићевић.
Додао је како се одлежавање обавља у храстовим бурадима до 1.000 литара или у бачвама чија запремина је већа од 1.000 литара, а да се на крају добије препеченица снаге од 16 до 18 гради, односно са 40 до 45 процената алкохола.
Никићевић је објаснио да, осим шљивовог, у бурадима могу да старе још дестилати од дуње, јабуке, нарочито ако је добијен из сока као што се прави калвадос, затим лозова и комова ракија.
ТопПрес/ Извор: Танјуг