Народна банка Србије потврдила је данас да ће 11. августа донети пакет мера и прописа како би заштитила стандард грађана Србије, поводом најава и одлука појединих банака да повећају накнаде за одређене услуге повезане с платним рачунима.
„Народна банка Србије на првој редовној седници Извршног одбора 11. августа ће донети пакет мера и прописа како би заштитила стандард грађана Србије“, саопштила је централна банка.
Навела је, поводом појединих апела и позива да НБС предузме мере у вези са накнадама банака, да интензивно ради на решењу које ће у најкраћем року бити усвојено и примењено тако да се на најбољи начин заштити стандард грађана Србије.
„Иако постоји неспорно право да свака тема буде предмет обраћања јавности, истичемо да је сувишно на овај начин говорити о проблему на којем НБС већ убрзано ради и када је већ обавестила јавност у ком року ће бити донете одлуке од интереса за грађане Србије“, кажу у НБС.
Доношење оваквих одлука подразумева анализу стања и ефеката, о чијим детаљима се НБС неће оглашавати пре него што те одлуке донесе, навела је централна банка и додала да ће јавност о свим детаљима мера убрзо бити обавештена.
При томе, за разлику од удружења и организација које дају неодговорне и неосноване изјаве, НБС има законску обавезу да води рачуна о финансијској стабилности земље и оваквим темама приступа са највећом пажњом и одговорношћу, истиче се у саопштењу.
Табаковић: Показали смо да знамо како се земља стабилизује
Народна банка Србије је током 10 година рада на челу са гувернерком Јоргованком Табаковић допринела стабилним и предвидивим условима пословања и планирања, као и расту расположивог дохотка и запослености, саопштила је данас централна банка.
Резултати које смо постигли у претходној деценији обавезују нас да наставимо да радимо непристрасно, у корист свих наших грађана и привреде, без обзира на то да ли су потрошачи, послодавци, штедише или инвеститори, навела је Табаковићева.
„У Србији смо у претходних 10 година показали да знамо како се земља стабилизује, јача и развија. За наредни период то значи наставак добрих политика, тимски рад и проактивно деловање у циљу очувања стабилности, јачања основа раста и управљања ризицима, који постају све комплекснији“, рекла је гувернерка Табаковић.
Истакла је да су у НБС нарочито поносни на постигнуту стабилност и да ће учинити све да ту стабилност очувају и у наредном периоду.
Додала је да постоји само свакодневни посвећен рад, те да се посао НБС никада не завршава и да само сталност и истрајавање у раду доносе успех и развој.
„Читав свет погођен је снажним растом цена енергената и њиховим директним и индиректним ефектима. И никога не би задовољио аргумент ‘виша сила“ – сви очекују да и у таквим околностима покажемо одговорност, снагу и мудрост да одговоримо на све изазове. У таквим условима улога централне банке важнија је него икада пре – како би се помогло грађанима, привреди и држави да и у оваквим, кризним временима несметано функционишу“, оценила је она.
Навела је да је Србија бројне кризе у претходних 10 година дочекала у знатно бољој макроекономској позицији захваљујући смањењу унутрашње и спољне неравнотеже, као и спроведеним структурним реформама.
„Градили смо на добрим темељима стабилности и сарадње, и у добрим и у кризним временима. Показали смо да нема потребе за страхом. Србија и људи који је воде показали су да чине све да грађани Србије ову троструку кризу осете најмање. Борили смо се и боримо се да грађанима обезбедимо сигурност и у историјски незабележеним околностима“, поручила је она.
Додала да подаци о десетогодишњем раду говоре да је одржана стабилност у периоду свих криза.
„То потврђују сачувани кључни показатељи за одбрану од шокова, попут одржане релативне стабилности девизног курса, девизних резерви и ликвидности финансијског система, као и најнижег учешћа проблематичних кредита“, истакла је она.
Истакнуто је да су бруто девизне резерве на крају јула 2022. године износиле 15 милијарди евра, од чега је у злату 38,3 тоне.
Наводи се и да је закључно са крајем јула у турбулентној 2022. прилив страних директних инвестиција 2,052 милијарде евра, што је само за 3,5 одсто ниже у односу на седам месеци рекордне 2021. године.
Наводи се да у Србији око 70 процената доприноса укупној инфлацији у актуелним условима долази од цена хране и енергената, док је базна инфлација доста нижа.
Оцењено је да је референтна каматна стопа Народне банке Србије сада на знатно нижем нивоу него у бројним земљама средње Европе које се налазе у истом режиму монетарне политике, уз инфлацију која је нижа него у тим земљама.
Додаје се да је учешће проблематичних кредита сведено на историјски минимум од 3,26 процената колико је износило у јуну ове године, наводи се између осталог у саопштењу.
ТопПрес/ Извор: Танјуг