Топола – Обраше се виногради доле крај Тополе. На стотине хектара грожђа посађено је у управо на овом подручју, па се без разлога не зове српска Тоскана. Добра клима, велики број сунчаних сати и специфична ружа ветрова чине да грозд буде изузетно сладак, укусан и меснат, па се управо ту праве и најквалитетнија вина у Србији. Ова вештина преноси се с колено на колено, а како направити одличан розе, црно или бело унуци су учили од својих предака. Немања Петровић (32) из села Липовац код Тополе узгаја неколико сорти, а стару славу покушава да врати малаги од које се праве изузетна бела вина.
„На четири хектара нам се простиру виногради, задовољни смо овогодишњим родом, јер је михољско лето у септембру поприлично поправило стање. Одлучили смо се за традиционалну производњу вина, на начин на који је то радио и мој прадеда. Малага је сорта која даје вино изузетног мириса, мускатно. Циљ нам је да од ње произведемо што више и да то буде посебан печат наше винарије. Поред малаге, поприлично је заступљен и шардоне који је краљ сорти за бела вина, затим вранац, кабернет и прокупац кад су у питању црвена и незаиобилазни сочни хамбург за розе“, рекао је Немања.
Иако мало, село Липовац има око десет својих винарија. У њима се најчешће производе вина за личне потребе домаћина, пријатеља и родбине, али и за продају љубитељима добре капљице.
„Вино треба да прија и да освежава, да има угодан мирис, а најбоље је оно које одлежи у бачви. Нека наша вина налазе се у подруму, а нека у хладњачи у зависности од сорте. Оно што је најважније јесте слаткоћа грозда коју меримо пре брања. Млади људи у нашем селу препознали су потенцијал и шансу у виноградарству, па се све више њих одлучује да крене у производњу што се може видети и по броју винарија у Липовцу. Оно што је најважније јесте остати веран традицији, не упоређивати се са другима јер вина из Тополе имају своју специфичност која им отвара врата на многа тржишта. Наша винарија за сада је мала, нема чак ни име али свако ко је пробао домаће вино, одушевио се“, каже млади виноградар.
У виноградима српске Тоскане који се простиру на око 1.000 хекатара своју кору хлеба, осим произвођача вина, зарађују и берачи који су ове године добро прошли, задовољни дневницом, али и продавци и накупци. Род је био добар, а откупна цена 100 динара по килограму.
Број хектар покривених грожђем у Тополи и даље расте, па вино очекују још бољи дани након што је држава усвојила прву Стратегију развоја винарства и виноградарства, са планом улагања од 300 милиона евра до 2030. године, како би се додатно проширила производња домаћих српских вина и како би она била још препознатљивија на иностраном тржишту.
ТопПрес
