Ужице – Колико пута сте помислили да би радо спаковали кофере, напустили све и отишли да живите у неку егзотичну земљу. Иван Никитовић из Ужица (39) један је од ретких који је то учинио. Кувар по струци, али од малена заљубљен у хербализам упознао је многе европске и светске културе, али је стицајем животних околности отишао у Јужну Америку и постао члан тамошњег племена Јаванава. Ипак, да би се звао једним од њих Иван је морао да прође изузетно ригорнозну и за многе неиздрживу дијету. Месец дана провео је у шумама Амазоније у малој колиби, храну је јео врло мало а воду уопште није пио.
„Некада је дијета којом су се чланови имплементирали у заједницу трајала годину дана, међутим сада су то смањили на месец. Добијете само кревет, столицу и тоалет. У том периоду врло мало једете, а уместо воде пије се течност која се добије мешањем сока њихове две локалне биљке, јуке и наранџастог кукуруза, зове се мама и пије се вековима код њих током тих дијета. Укус није нимало пријатан, не гаси жеђ али је довољна само да преживите. На тај начин показујете снагу над самим собом, спремност да се изборите са изазовима и способност да не паднете под утицај страха и прекршите дијету. Кад све то издржите, онда сте заслужили да будете део племена Јаванава, рекао је Иван за РИНУ.
Једини је Србин, али и Балканац коме је то пошло за руком. Ово искуство помогло му је да буде ментално јачи, да господари својим умомом и да схвати колико је важно помагати другима. Племе Јаванава броји од 1000 до 1300 чланова, а живе на самој граници између Перуа и Боливије. Били су типично племе ловаца, али последњих година примају „беле“ људе у своје редове, сматрајући их савезницима мимо својих граница.
„Добио сам прилику да упознајем и истражујем све њихове локалне биљке које имају огроман значај за људско здравље. То су аутохтоне врсте које они користе за лечење, исхрану и хигијену већ вековима. Медицина из џунгле једном речју би се могла назвати чудесном или светом. Кроз мој блог curandero.love који сам покренуо управо желим да прикажем сав тај значај, приближим културу племенских заједница нашем свету, њихове обичаје, културу и свакодневницу“, прича Иван.
Чланови племена Јаванава живе у ограђеном насељу названм „шабон“, у средини се налази велика ватра коју користе сви чланови а око ње су у круг постављене повезане колибе. Мушкарци у племену имају најтеже задатке, иду у лов ложе ватру и довлаче дрва, а жене скупљају биљке и праве чајеве. Деца и стари имају лакше задатке. Иван додаје да иако су ранија веровања била да су чланови племена диљи и једу једни друге, времена су се ипак променила, па су сада племенксе заједнице много питомије.
„Раније су за њих бели људи били као духови, а ако би неко ушао у њихову територију бивао би у опасности. Сада је то другачије, отворени су за нове чланове. На свакој кућици имају сателитски тањир, имају мобилне телефоне, друштвене мреже. Јако су културни и фини. Кад су видели како изгледа град и живот напољу многи млади људи су пожели да напусте племе, стога сада радије и примају људе у своје редове и насеље. У племену сам научио како нема никаквих подела, а сви су као браћа и сестре“, каже овај Ужичанин.
За сада је једини из Србије члан овог јужноамеричког племена, али се нада да ће се кроз спознају како живе и шта раде још неко са ових простора одважити на овај његов корак.
ТопПрес/ РИНА