Није мали број корисника друштвених мрежа који су добили поруку следеће садржине: „Мислим да се ти појављујеш у овом видеу, јеси ли то ти?“ и линком који наводно води на поменути видео-снимак.
Из Ратела објашњавају да је то само једна од могућих злоупотреба које се дешавају на друштвеним мрежама и да је могуће на тај начин и преузети налог који ће се даље злоупотребљавати.
Руководилац Службе за информациону безбедност у Рателу Јован Милосављевић рекао је да су издали саопштење поводом расподеле малициозног линка путем апликације Фејсбук и истакао да је то само једна од могућих злоупотреба које се дешавају на друштвеним мрежама.
Истакао је да постоје три основне врсте заблуда корисника друштвених мрежа када је реч о преварама.
„Прва би била једна која се тиче полазне тачке коме сам ја као корисник занимљив и зашто би мене неко сада могао и на који начин да злоупотреби, ја немам ништа што бих могао да кријем, ја сам само обичан корисник“, навео је Милосављевић.
Додао је да је то једна од основних заблуда свих корисника, која води у следећу заблуду – нечитање услова коришћења друштвених мрежа.
„Слажемо се сви да је то поприлично опширан текст и у њему има доста детаља, многи од њих су правнички, терминолошки правно потковани и многи корисници, само као информација им не значи толико“, истакао је Милосављевић и додао да прихватају све услове како би направили свој налог.
Објаснио је да велика већина корисника, због неупознавања политиком коришћења и могућности да се садржај који се објављује даље дистрибуира – што званичним, што незваничним путевима, објављују неадекватан садржај.
Милосављевић је навео да је превара са поруком „Мислим да се ти појављујеш у овом видеу“ фишинг превара.
„Управо је то начин, врло софистициран, морамо да признамо, јер свако себе воли да препозна и ако се већ видео у неком видеу, па је то још сада постало занимљиво на друштвеним мрежама, свако ће да кликне и велики број корисника је кликнуо на то и самим тим довео у проблем свој налог, могуће је да буде преузет, да буде закључан за оригиналне власнике“, казао је Милосављевић.
Нагласио је да налог може да се хакује на тај начин, али може да служи и за прикупљање података и контакте пријатеља на Фејсбуку, као и да ти подаци могу да заврше на „дарк вебу“ где ће се даље злоупотребљавати.
Додао је да злоупотребљени налози могу да се користе и за ширење лажних вести.
ТопПрес/ Извор: Курир